Kada se priča o kulturi, najčešće se prvo pomisli na muzeje, knjige, muziku ili arhitekturu. Ali hrana je možda najbrži način da se razume jedan grad. U tanjiru se vide migracije, porodične priče, navike, siromaštvo, luksuz, ulica, pijaca i restoran sa belim stolnjakom. Zato nije čudno što sve više gradova svoju istoriju priča kroz kuhinju.
Axios je objavio da Vašington pokreće dvonedeljni kulinarski program Eat250: America at the Table, u kome učestvuje više od 200 restorana. Program je deo šireg obeležavanja 250 godina Amerike, ali je zamišljen manje kao ceremonija, a više kao živa gastronomska mapa grada: kroz večere, razgovore, degustacije i događaje sa kuvarima, barmenima i istoričarima hrane.
Ono što ovu priču čini zanimljivom jeste ideja da se identitet ne prikazuje jednom zastavom ili jednim jelom, već mnoštvom ukusa. Afrička, azijska, latinoamerička, evropska i lokalna američka iskustva spajaju se u program koji pokazuje da je kuhinja često najotvoreniji oblik sećanja. Ljudi možda ne znaju sve istorijske datume, ali pamte miris hleba, začin iz detinjstva ili sos koji se sprema samo za posebne dane.
Takav pristup bio bi zanimljiv i kod nas, jer i naši gradovi imaju slojeve koji se najbolje razumeju za stolom. Novi Sad, Beograd, Subotica, Niš ili Novi Pazar mogli bi da ispričaju ogromne priče kroz običan meni. Nekada je dovoljno pitati šta se jede u jednoj ulici, pa da se otvori cela istorija grada.
S.B.
