Police namenjene maloj deci pune su pakovanja sa voćem, nežnim bojama i porukama koje ostavljaju utisak pažljivo pripremljene hrane. Velika analiza proizvoda pokazuje da izgled ambalaže i stvarni sastav često nisu ista stvar.
Istraživači su pregledali gotovo 2.800 proizvoda namenjenih deci uzrasta od jedne do tri godine, dostupnih u prodavnicama u američkoj saveznoj državi Teksas. Procenjivali su stepen industrijske obrade, količinu šećera, soli i masti, kao i tvrdnje navedene na pakovanju.
ScienceDaily je 28. jula objavio da je oko 81 odsto analiziranih namirnica svrstano među ultraobrađene proizvode. Skoro polovina nije ispunila najmanje jednu preporuku Svetske zdravstvene organizacije koja se odnosi na hranljivi sastav.
Ultraobrađena hrana obično sadrži sastojke koji se retko koriste u kućnoj kuhinji, poput izolovanih proteina, modifikovanog skroba, aroma, boja, emulgatora i zaslađivača. Sam naziv ne znači da je svaki proizvod podjednako štetan, ali pokazuje koliko je udaljen od osnovne namirnice.
Poseban problem predstavljaju voćne kašice u kesicama, slatke grickalice i proizvodi reklamirani kao praktični obroci. Dete ih može lako jesti bez kašike, ali tako manje upoznaje prirodnu teksturu hrane i može se navikavati na intenzivno sladak ukus.
Tvrdnja „bez dodatog šećera” ne znači da proizvod ima malo ukupnog šećera. Koncentrisani voćni pirei mogu sadržati veliku količinu prirodnih šećera, a ambalaža ih istovremeno predstavlja kao zdravu voćnu užinu.
Istraživanje ne znači da roditelji nikada ne treba da koriste gotovu hranu. Ona može biti praktična na putovanju ili tokom napornog dana. Važno je da ne postane jedini oblik ishrane i da se deklaracija čita pažljivije od prednje strane pakovanja.
Jednostavne namirnice – povrće, voće, žitarice, jaja, meso i mlečni proizvodi prilagođeni uzrastu – omogućavaju detetu da upozna različite ukuse i strukture.
Ambalaža može izgledati nežno, prirodno i prilagođeno detetu, ali organizam ne čita slike sa kutije. On reaguje na ono što se zaista nalazi unutra.
S.B.
