Pritisni, sastavi, nacrtaj, rastavi i pokušaj ponovo. Deo ovogodišnjih prazničnih igračaka mogao bi da se opiše upravo tim glagolima. Među britanskim favoritima pojavljuju se predmeti koji traže dodir, pokret i ličnu ideju deteta. Na takvom stolu rezultat ne mora da bude isti kao na kutiji, a usputna greška lako postaje početak sasvim novog izuma.
Na listi DreamToys za 2026. godinu nalaze se, između ostalog, pribor za pravljenje bedževa, mekane igračke za stiskanje i set za sastavljanje gusarskog broda. To su različite vrste zabave, ali svaka ostavlja prostor da ruke nešto urade. Jedno dete će želeti da napravi znak za svoj izmišljeni klub, drugo da preuredi brod, a treće da istražuje kako se materijal menja pod prstima.
Izbor sastavlja britansko udruženje trgovaca igračkama uz učešće prodavaca i stručnjaka iz te oblasti. Ove godine najavljeno je i testiranje sa grupom dece, kako bi se čulo kako igračke izgledaju onima kojima su namenjene. Takvu listu ipak treba razumeti kao pregled tržišnih favorita, a ne kao obavezan spisak za roditelje ili potvrdu da su samo navedeni proizvodi dobri za razvoj.
Zanimljiviji deo priče od samih naziva proizvoda jeste ono što dete radi tokom igre. UNICEF u objašnjenju slobodne igre naglašava mogućnost da mališani biraju materijal, temu i tok zabave. Tada oni isprobavaju ideje, dogovaraju se, izražavaju osećanja i otkrivaju kako funkcioniše svet oko njih. Odrasli mogu biti blizu i pomoći kada treba, bez preuzimanja svake odluke.
Zato se dobar deo te atmosfere može napraviti i od stvari koje već postoje kod kuće. Papir, kartonska kutija, kocke i bojice mogu postati radionica, pozornica ili grad. Ako dete odluči da brod ima tri kapetana i garažu za bicikle, nema potrebe odmah vraćati priču u poznate okvire. Upravo mogućnost da izmisli nešto svoje daje igri lični pečat.
Gardijan je izvestio o novom britanskom izboru prazničnih igračaka. Za roditelje je to zgodan povod da pre kupovine pogledaju šta dete zaista ponavlja u svojoj svakodnevnoj igri. Da li voli da gradi, crta, sređuje sitne predmete ili smišlja uloge? Odgovor na to pitanje često je korisniji od veličine kutije i kratkotrajnog oduševljenja izlogom punim noviteta.
Vredi ostaviti i mesto na kom započeta igra može da sačeka nastavak. Nedovršen grad od kocaka ili crtež za novi bedž ponekad sledećeg dana dobije najbolju ideju. Dete tada ima priliku da se vrati sopstvenom planu i samo odluči šta još želi da promeni.
Prilikom izbora važno je pratiti uzrasne oznake, naročito kod sitnih delova i pribora za kreativni rad. Dobro je razmisliti i o tome gde će se igračka koristiti i koliko pomoći traži. Neki kompleti idealni su za zajedničko popodne, dok drugi detetu omogućavaju samostalno istraživanje. U oba slučaja prednost ima igra koja zaista može da zaživi u porodičnoj svakodnevici.
Najlepši prizor obično nastane kada se kutija odloži, a pravila počnu da nastaju usput. Jedan papirni bedž postane ulaznica, nekoliko kocki pretvori se u ceo grad, a roditelj dobije ulogu putnika koji mora da sačeka izmišljeni autobus. Za takvo popodne nisu potrebni ni savršen proizvod ni savršen plan. Potrebni su malo prostora, dostupni materijali i spremnost da se dečja ideja ozbiljno sasluša.
S.B.
