Kada se govori o životinjskim vrstama, pažnju najčešće dobijaju veliki sisari, ptice, morska bića i životinje koje ljudi lako prepoznaju. Međutim, prava većina života na kopnu često prolazi ispod radara. Insekti su svuda oko nas: u zemlji, na drveću, u travi, ispod kore, pored vode, u baštama, šumama i gradovima. Novo istraživanje sugeriše da ih na Zemlji možda ima mnogo više nego što se dosad procenjivalo.
Smithsonian Magazine preneo je procenu prema kojoj bi planeta mogla biti dom za oko 20 miliona vrsta insekata, što je više od tri puta u odnosu na neke ranije dominantne procene. Do takvog zaključka istraživači su došli proučavanjem biodiverziteta insekata u zaštićenom području i primenom modela koji ukazuju koliko skrivenih, neopisanih vrsta može postojati u različitim ekosistemima.
Ova brojka zvuči gotovo neverovatno, ali ne bi trebalo da iznenadi. Insekti su evolutivno izuzetno uspešni. Ima ih u ogromnom broju oblika, veličina, načina ishrane i strategija preživljavanja. Neki oprašuju biljke, neki razgrađuju organsku materiju, neki su hrana pticama, ribama i sisarima, a neki predstavljaju ozbiljne štetočine ili prenosioce bolesti. Njihova raznolikost nije samo zanimljivost za entomologe, već osnova funkcionisanja ekosistema.
Najvažniji deo ove priče možda nije sama velika cifra, već činjenica da veliki deo živog sveta još uvek nije opisan. Ljudi često imaju utisak da je planeta već mapirana, snimljena i katalogizovana. Sateliti prate šume, aplikacije prepoznaju biljke, telefoni beleže svaki korak. Ipak, ispod lista ili u jednoj šumskoj krošnji mogu živeti vrste koje nemaju ime, nemaju opis i nikada nisu završile u naučnoj literaturi.
Kod nas se o insektima najčešće govori kada smetaju: komarci leti, smrdibube u stanovima, moljci u ormaru, vaši na biljkama ili stršljeni oko dvorišta. Ali insekti nisu samo dosadne sitnice koje treba oterati. Bez njih nema oprašivanja, plodnosti zemljišta, hrane za druge vrste i zdrave prirodne ravnoteže. Ako ih je zaista mnogo više nego što smo mislili, onda to znači da i naše neznanje o prirodi ima mnogo veću površinu.
Ova vest je lep podsetnik da veličina nije merilo važnosti. Slon je impresivan, kit je veličanstven, orao je simbol moći, ali svet možda mnogo više zavisi od sićušnih bića koja jedva primećujemo. Dok hodamo kroz travu, prolazimo pored čitavih nepoznatih zajednica. Planeta, izgleda, ne samo da živi — ona neprestano zuji milionima priča koje još nisu dobile ime.
S.B.
