Zamislite životinju koja ne menja samo mesto na kojem se nalazi, već i šaru koju nosi. U jednom trenutku gotovo se stapa sa okolinom, a zatim preko njenog tela počinju da se smenjuju kontrastni obrasci. Kod sipe to nije posebna prilika niti filmski efekat, već deo njenog neobičnog prirodnog repertoara. Kada se posmatra pažljivo, ova morska životinja deluje kao da na koži ima pokretnu galeriju. Iza tog prizora, međutim, stoje stvarni biološki mehanizmi koji naučnicima i dalje postavljaju zanimljiva pitanja.
U novom tekstu portal Live Science bavi se tvrdnjom da sipe mogu da „hipnotišu” plen. Izraz zvuči privlačno, ali nije potvrđen kao doslovno objašnjenje njihovog ponašanja. Promene šara mogu pomoći u prikrivanju ili odvlačenju pažnje, dok tačna uloga pojedinih obrazaca zahteva dodatna istraživanja. Ta razlika je važna: priroda je dovoljno zanimljiva i bez toga da joj pripisujemo sposobnosti koje još nisu dokazane. Ono što izgleda kao magija može biti mnogo složenija kombinacija opažanja, pokreta i promena izgleda.
Morska biološka laboratorija MBL objašnjava da glavonošci raspolažu različitim strukturama u koži koje utiču na njihovu boju i izgled. Hromatofore sadrže pigmente, dok druge strukture učestvuju u odbijanju i rasipanju svetlosti. Pored boje, pojedine vrste mogu menjati i površinsku teksturu kože pomoću malih mišićnih izbočina. Zato prilagođavanje okolini nije samo pitanje izbora odgovarajuće nijanse. Važni mogu biti i raspored svetlih i tamnih delova, ivice obrisa i to da li površina tela deluje glatko ili neravno.
U jednom ranijem zajedničkom istraživanju Harvarda i MBL-a naučnici su proučavali i neobična optička svojstva pigmentnih struktura. U njima su pronašli proteine reflektine, ranije poznate iz ćelija koje stvaraju prelivanje boja. Takvi nalazi pomažu da se razume kako se izgled kože održava dok se njeni sitni delovi šire i skupljaju. To istraživanje nije nova vest od danas, ali daje korisnu pozadinu aktuelnom pitanju o ponašanju sipa. Njihova spoljašnjost nije dekoracija: ona je složen sistem čiji se delovi ponašaju usklađeno.
Za posmatrača je možda najlepše upravo to što se čudo otkriva bez potrebe da se životinja uznemirava. Dobar snimak prirodnog ponašanja ili pažljivo posmatranje u odgovarajućim uslovima može pokazati više nego bilo kakvo insistiranje da sipa „izvede trik”. Sledeći put kada se pojavi video sa dramatičnim naslovom o morskoj hipnozi, vredi pogledati šta se zaista vidi: promena šare, kretanje tela i odnos prema okolini. I bez konačnog odgovora na svako pitanje, prizor ostaje zadivljujući. More očigledno ima svoje majstore vizuelnih efekata, samo što njihova oprema raste zajedno sa njima.
S.B.
