Ljubavno pismo stigne pogrešnoj osobi, neko se zaljubi u tuđu predstavu o čoveku, a jedan gospodin poveruje da mu sreća konačno kuca na vrata. Zvuči kao osnova savremene komedije, ali Vilijam Šekspir je takve zavrzlame odavno doveo do savršenstva. „Bogojavljenska noć”, poznata i pod naslovom „Kako vam drago” u pojedinim slobodnim predstavljanjima, u novoj postavci u Šefildu ponovo pokazuje koliko su zabune oko ljubavi zahvalne za pozorište. Tačan i uobičajen srpski naslov ovog komada je „Bogojavljenska noć” ili „Kako hoćete”.
U središtu priče su blizanci Viola i Sebastijan, razdvojeni posle brodoloma. Viola se prerušava u mladića i pod imenom Cezario stupa u službu vojvode Orsina. On je zaljubljen u Oliviju i šalje svog novog poverenika da je pridobije. Tada nastaje problem: Olivija se zagleda u Cezarija, dok Viola razvija osećanja prema Orsinu. Publika zna ono što likovi ne znaju, pa svaka ozbiljno izgovorena ljubavna rečenica dobija i dodatni, komični sloj. Nije teško razumeti zašto se reditelji stalno vraćaju ovom tekstu.
Novu predstavu u pozorištu Krusibl režirao je Džejmi Glover, a Gardijanov kritičar Mark Fišer posebno se osvrnuo na Metjua Horna u ulozi Malvolija. U predstavi važnu ulogu ima i muzika Dženevjev Doson, sa živim instrumentalnim izvođenjem. Postavka je najavljena do 31. oktobra. To su konkretni sastojci večeri koja računa i na glumačku preciznost i na zvuk, umesto da sav teret prebaci na poznat naslov. Za publiku, naročito onu koja Šekspira pamti uglavnom iz škole, muzika može biti vrlo prijatan ulaz u njegov svet.
A odakle žute čarape? U samom komadu Malvoliju se podmeće pismo koje ga navodi da poveruje kako ga Olivija voli. Među uputstvima koja treba da prati nalazi se i neobičan izbor odeće. Kraljevska Šekspirova družina u svom prikazu radnje upravo tu epizodu izdvaja kao deo velike podvale. Scena je smešna zato što Malvolio nastupa sa potpunim uverenjem da radi pravu stvar. Ipak, iza šale ostaje i prepoznatljiva ljudska potreba da budemo primećeni i voljeni. Dobra komedija zato ume da izazove osmeh, a da svoje likove ne svede na obične karikature.
Za ljubitelje pozorišta ova vest je lep podsetnik da klasici nisu zatvorene knjige sa unapred poznatim načinom izvođenja. Isti tekst može dobiti sasvim drugačiji život kroz ritam govora, muziku, kostime i odnos glumaca. Neko će u salu doći zbog poznatog imena, neko zbog omiljenog komada, a neko samo zato što mu se gleda dobra komedija. Sve su to sasvim dobri razlozi. Šekspirove zabune i danas funkcionišu jer se promenilo mnogo toga, ali ne i sposobnost čoveka da u ljubavi pogrešno protumači gotovo svaki znak.
S.B.
Izvor: Postinfo
