Malo je kompanija koje su prešle put od buntovne improvizacije do gotovo infrastrukturnog prisustva u svakodnevici, a da pri tom nisu izgubile auru priče. Jučerašnji tekst AP-a, objavljen povodom pola veka od osnivanja Applea, podsetio je koliko je ta firma neobičan spoj mita, proizvoda, marketinga i stvarnog uticaja. Osnovana 1. aprila 1976. kao partnerstvo Stiva Džobsa i Stiva Voznijaka, Apple je počeo gotovo nesigurno, a danas vredi oko 3,7 biliona dolara.
Zanimljivo je da priča nije linearna. Apple nije samo rastao; gotovo je pao, izbacio je sopstvenog osnivača, pa ga vratio, pre nego što je u drugom činu izgradio eru iPoda, iPhonea i iPada. To je možda i razlog zašto ova kompanija nije ostala samo proizvođač uređaja. Postala je obrazac za to kako se tehnologija prodaje kao osećaj, kao identitet, pa i kao kulturni znak. U tekstu se podseća i na legendarnu reklamu za Macintosh iz 1984, koja je pomogla da Super Bowl oglasi postanu deo pop-kulture, a ne samo reklamni blok.
U Srbiji je Apple odavno više od tehnike. Za jedne je status, za druge standard udobnosti, za treće nerviranje zbog cena, ali gotovo niko prema toj firmi nema ravnodušan odnos. To je verovatno najveći dokaz njene snage: i kad se ne koristi, ona se uzima kao mera poređenja.
Posle 50 godina, najzanimljivije nije to što je Apple ogroman, nego to što je i dalje sposoban da izgleda kao događaj. Malo koja korporacija toliko dugo uspeva da ostane i mašina i simbol. A kad jedna firma opstane kroz uspon, pad i povratak, onda njen jubilej nije samo poslovna statistika nego i priča o tome kako savremeni svet zamišlja budućnost.
S.B.
