Tehnologija je dugo obećavala da će čoveku olakšati život tako što će uređaji postajati manji, lakši i neprimetniji. Jučerašnja priča u Gardijanu o Meta pametnim naočarama pokazala je da baš u toj neprimetnosti možda leži i najveći problem. Kada kamera, mikrofon i asistent postanu deo predmeta koji izgleda gotovo obično, granica između korisnosti i nelagode počinje da se topi.
Autorka teksta opisuje da je posle mesec dana nošenja ovih naočara ostao utisak ne samo tehničke radoznalosti nego i društvene neprijatnosti. Stvaraoci sadržaja vole ugrađenu kameru, deo publike ih posmatra kao sledeći korak nosive tehnologije, ali skeptici u njima vide spravu koja lako pretvara svakodnevicu drugih ljudi u tuđi materijal. Problem, dakle, nije samo u tome šta uređaj može, nego kako menja ponašanje čoveka koji ga nosi i poverenje okoline koja ga gleda.
To je tema koja će i kod nas vrlo brzo postati normalna. Kao što su slušalice nekada delovale čudno, a pametni satovi suvišno, tako će i ovakve naočare verovatno krenuti od tehnološke niše ka svakodnevici. Ali za razliku od drugih gedžeta, one ulaze pravo u prostor pogleda. A pogled je osetljiva društvena zona: kada ne znate da li vas neko samo gleda ili i snima, ponašate se drugačije.
Zbog toga su ove naočare zanimljive i kao znak vremena. Svet više ne raspravlja samo o tome šta je korisno, nego i šta je podnošljivo. Tehnologija koja se najbolje stapa sa telom možda najlakše narušava i osećaj privatnosti. A kad se privatnost naruši bez velikog alarma, upravo tada promena ume da bude najdublja.
S.B.
