Ispod uglavnom potopljene kaldere južno od japanskog ostrva Kjušu nalazi se veliki magmatski sistem koji, prema novim analizama, i dalje dobija svež materijal iz dubine Zemlje. Reč je o Kikai kalderi, jednom od najeksplozivnijih vulkanskih sistema u ovom delu sveta.
Kikai je pre približno 7.300 godina proizveo ogromnu erupciju koja je izbacila pepeo i vrele tokove preko velikog područja. Takvi događaji ne izgledaju kao obična erupcija jednog vulkanskog vrha – mogu urušiti čitav prostor i ostaviti kalderu široku više kilometara.
ScienceDaily je 28. jula predstavio rezultate prema kojima se ispod kaldere nalazi veliki rezervoar magme koji se verovatno ponovo puni. Naučnici su kombinovali geofizička merenja, sastav vulkanskih stena i podatke sa morskog dna.
Pojam „puni se” ne znači da će erupcija nastupiti uskoro. Magmatski rezervoari mogu postojati veoma dugo, menjati sastav i delimično se hladiti bez velikog izbijanja. Ipak, dotok novog materijala pokazuje da sistem nije samo ostatak davne katastrofe.
Sveža magma donosi toplotu i gasove, može pokretati zemljotrese i menjati pritisak u dubljim slojevima. Naučnici zato pažljivo prate deformacije tla, hemijski sastav vode i seizmičku aktivnost.
Istraživanje potopljenih vulkana posebno je zahtevno. Veći deo strukture nije moguće obići pešice, pa se koriste brodovi, sonar, podvodni instrumenti i uređaji koji mere gravitacione i magnetne promene.
Japan se nalazi na granici više tektonskih ploča i ima dugu istoriju snažnih erupcija. Upravo zato razumevanje velikih podmorskih kaldera nije važno samo za vulkanologiju, već i za planiranje zaštite stanovništva i saobraćaja.
Nijedan instrument ne može pouzdano da odredi datum velike erupcije godinama unapred. Nauka može da prepozna promene i proceni opasnost, ali ne i da svaki aktivni sistem pretvori u precizan sat.
Kikai zato trenutno nije razlog za paniku, već za pažljivo posmatranje. Duboko ispod mora nalazi se ogromna geološka mašina koja nije ugašena – samo radi tempom koji je mnogo sporiji od ljudskog života.
S.B.
