Bundeva je već odavno položila ispit u našim kuhinjama. Znamo je iz pita, iz rerne i iz onih finih, gustih čorbi koje najbolje prijaju kada se vratimo iz šetnje promrzlih prstiju. Ipak, čak i poznato jelo može da nas iznenadi kada se promeni samo jedan detalj. Ovog puta to je puter, ali pripremljen tako da dobije braonkastu boju i toplu aromu koja podseća na pečene lešnike.
Na toj ideji počiva jesenja čorba kuvara Džeksona Boksera. Bundeva se peče sa potamnelim puterom i povrtnim bujonom, pa se zatim pretvara u glatku, gustu celinu. Malo kiselosti na kraju pomaže da ukus ne ostane jednolično sladak. Pred nama je jelo koje se oslanja na nekoliko osnovnih namirnica i pažljivu pripremu, što ga čini zanimljivim i onima koji ne vole recepte sa spiskom sastojaka dužim od računa iz velike kupovine.
Bokser je recept predstavio u novom tekstu za Gardijan, uz predloge da se čorba završi semenkama bundeve, pavlakom ili drugim dodacima koji donose kontrast. Reč je o bogatijoj, puterastoj verziji, zamišljenoj kao sezonsko uživanje. Njen šarm nije u tome da bundevu sakrije, već da poznatom ukusu doda novu dubinu. Tako običan tanjir narandžaste čorbe dobija karakter koji bismo pre očekivali u restoranu.
Šta se zapravo dešava sa puterom? Stručnjaci kompanije King Arthur Baking objašnjavaju da tokom zagrevanja voda isparava, dok mlečne čestice počinju da tamne i razvijaju prepečene arome. To je ista velika porodica reakcija zahvaljujući kojoj nam prijaju rumena korica hleba i zapečene ivice peciva. Francuski naziv „beurre noisette” upućuje na lešnik, ali za osnovni postupak lešnici nisu potrebni.
Najvažniji sastojak u toj fazi jeste pažnja. Između prijatno prepečenog i zagorelog putera nema mnogo prostora za odlazak do telefona ili usputno sređivanje kuhinje. Boja i miris govore više od štoperice. Kada se postigne željeni rezultat, puter se sklanja sa toplote i prebacuje u odgovarajuću posudu kako bi se zagrevanje zaustavilo. To je mala kuhinjska veština koja kasnije može da posluži i u drugim jelima, od povrća do pojedinih kolača.
Za domaću trpezu najlepša je mogućnost da se poigramo završnim detaljima: nekoliko hrskavih semenki, malo sveže samlevenog bibera i parče hleba sa strane. Ne mora svaki ručak da bude projekat, niti svaka nova ideja zahteva novu opremu. Ponekad je dovoljno da poznatoj namirnici posvetimo nekoliko minuta više. Bundeva tada ostaje ona ista, naša jesenja poznanica, ali se za stolom pojavi u izdanju zbog kojeg se traži još jedna kutlača.
S.B.
Izvor: Postinfo
