U avionu postoje predmeti koje skoro niko ne primećuje dok mu ne zatrebaju. Jedan od njih je i kesa za mučninu, skrivena u džepu sedišta, tiha, skromna i uglavnom nepoželjna. Ali za kolekcionare i ljude koji vole neobične tragove putovanja, čak i taj predmet može postati dizajnerski, emotivni i kulturni suvenir.
Guardian je objavio priču o knjizi „Sicko”, posvećenoj umetnosti i pričama avionskih kesa za mučninu. Projekat je nastao iz susreta sa kolekcionarom koji je tokom 37 godina sakupio više od 150 primeraka, započevši kolekciju u znak sećanja na pokojnog kolegu. Autorka Elizabeth McCafferty opisuje kako su kese, iako naizgled banalne, počele da otkrivaju priče o letovima, aviokompanijama, dizajnu, strahu od turbulencije i čudnim putničkim uspomenama.
Ova tema je zabavna baš zato što običan predmet podiže na nivo priče. Avionske kese nose logotipe, boje, tipografiju, jezike i stilove kompanija iz različitih vremena. Neke su minimalističke, neke duhovite, neke potpuno anonimne. U njima se vidi kako se avio-industrija menjala, ali i kako ljudi pamte putovanja kroz sitnice koje nikome drugom ne bi značile mnogo.
Kod nas skoro svako ima neki čudan predmet koji čuva bez velikog objašnjenja: kartu sa koncerta, račun iz kafane, ključ od hotela, staru razglednicu, bedž, ulaznicu ili kesicu iz aviona. Sa strane to deluje kao sitnica, ali za vlasnika je to prečica do cele uspomene. Kesa za mučninu možda nije najromantičniji suvenir, ali upravo zato ima šarm. Putovanje se ne sastoji samo od lepih pogleda i savršenih fotografija. Ponekad ga pamti i predmet iz džepa sedišta, koji je nekim čudom preživeo let i završio u knjizi.
S.B.
