Pobeda vaterpolista Srbije nad Španijom (12:11) u beogradskoj Areni nije donela samo tri bitna boda, već je poslužila kao katarza za tim koji je nakon bledog starta protiv Holandije ponovo pronašao svoj šampionski DNK.
– Bili smo svesni da utakmica protiv Holandije nije naše merilo, poručuje kapiten Nikola Jakšić, čije reči najbolje oslikavaju transformaciju „Delfina“. Iako su se suočili sa, prema opštem mišljenju, nepravednim isključenjem Dušana Mandića i četiri minuta igračkog manjka, srpski reprezentativci nisu poklekli. Naprotiv, taj trenutak kao da je bio katalizator za povratak onog pariskog inata. Jakšić se nakon meča čak i našalio na račun prve pozicije u grupi.
– Biće čudno, porazgovaraću sa momcima. Verujem da ćemo uspeti nekako da se snađemo. Nije nam učestalo, ali je dobar osećaj, rekao je kapiten uz osmeh, ali se brzo uozbiljio analizirajući meč.
– Želim da čestitam ekipi Španije na borbi, zasluženo su svetski i evropski šampioni, ali ono što je najvažnije: svaka čast mojim saigračima, ekipi, borili smo se od samog početka i verujem da bi utakmica bila drugačija i rezultatski, da se ne bismo ovako mučili do kraja da Mandić nije dobio, po meni, nepravedni brutaliti. Pobeda znači, ali ništa još nismo uradili.
Junak završnice, Viktor Rašović, opisao je trenutak odluke sa neverovatnom hladnokrvnošću. U sekundi kada se mnogima ruka skrati, on je video put do mreže Agirea.
– Ne daje se često, to je svakako zasluga moje ekipe. Očekivao sam loptu, osetio sam mesto ispred sebe. Imao sam metar ispred sebe i odlučio se na šut. Eto, lopta je završila u golu, skroman je Rašović. On ističe da euforiji nema mesta jer tek slede pravi izazovi protiv Mađarske, Crne Gore i Francuske. I dok mladi Milan Glušac, otkrovenje turnira, već najavljuje pohod na finale, iskusni Nemanja Vico podseća na specifičan put srpskog tima.
– Izjavio bih samo da mi tradicionalno volimo da sebi prvo zagorčamo život. Čestitao bih ekipi na pobedi, pokazali smo požrtvovanost od prvog do poslednjeg igrača.
