Fobos je mali, nepravilni Marsov mesec koji više liči na izudaranu stenu nego na klasično okruglo nebesko telo. Oko Marsa obiđe za svega sedam sati i 39 minuta, a njegova orbita toliko je niska da se postepeno približava planeti. U dalekoj budućnosti mogao bi da se raspadne i formira prsten ili da padne na Mars.
Mnogo pre tog konačnog ishoda, naučnici pokušavaju da otkriju kako je Fobos uopšte nastao. Jedna hipoteza tvrdi da je nekada bio asteroid koji je Mars zarobio svojom gravitacijom. Prema drugoj, veliki objekat udario je u Mars, izbacio materijal u orbitu, a od tih ostataka kasnije su nastali Fobos i Deimos.
Odgovor bi mogao da se krije ispod najvećeg kratera na Fobosu. Krater Stikni ima prečnik od oko devet kilometara, dok prosečni prečnik samog meseca iznosi samo 22,2 kilometra. Udar koji je napravio ožiljak tako velik u odnosu na celo telo mogao je gotovo da razori Fobos.
Činjenica da je mesec preživeo ukazuje da možda ima veoma poroznu unutrašnjost. Umesto kompaktne stene, mogao bi da bude nalik ogromnoj gomili labavo povezanih komada, sa velikim brojem šupljina. Takva građa mogla je da apsorbuje deo energije udara poput sunđera.
Sudar je istovremeno proizveo ogromnu temperaturu i pritisak. Materijal neposredno ispod kratera mogao je da se istopi, sabije i postane gušći od ostatka meseca. Ta skrivena zona trebalo bi da ostavlja veoma mali, ali merljiv trag u gravitacionom polju Fobosa.
Istraživači sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu napravili su modele koji ispituju kako bi sabijena masa ispod Stiknija uticala na gravitaciju, momenat inercije i sitna kolebanja meseca tokom kretanja. Universe Today navodi da bi upravo ta odstupanja mogla da otkriju raspored materijala u unutrašnjosti.
Starost kratera takođe zavisi od porekla Fobosa. Ako je mesec nastao od materijala izbačenog sa Marsa, Stikni bi mogao biti star oko 4,2 milijarde godina. Ako je Fobos zarobljeni asteroid, veliki udar možda se dogodio znatno kasnije, pre približno 2,6 milijardi godina.
Obe teorije imaju probleme. Spektralne osobine i nepravilan oblik Fobosa podsećaju na određene asteroide, ali je teško objasniti kako je Mars zarobio telo u gotovo kružnu orbitu. Model velikog udara lakše objašnjava položaj orbite, ali mora da opravda hemijski sastav i veoma malu gustinu meseca.
Presudne podatke mogla bi da prikupi japanska misija MMX. Letelica bi trebalo da prouči oba Marsova meseca, spusti se na Fobos i uzme uzorke njegove površine. Jedan sistem prikupljaće materijal sa dubine do dva centimetra, dok će pneumatski uređaj mlazom gasa podići čestice u posudu.
Planirano je da uzorci stignu na Zemlju 2031. godine. U laboratorijama će moći da se utvrde mineralni sastav, starost i moguće poreklo materijala. Ako uzorci budu slični marsovskim stenama, ojačaće teoriju velikog udara. Ako više budu ličili na primitivne asteroide, prednost će dobiti hipoteza o zarobljavanju.
Misija mora da savlada neobično zahtevnu gravitacionu sredinu. Fobos je premali za stabilnu orbitu kakva je moguća oko velikih planeta i meseca, dok Marsova gravitacija snažno remeti kretanje letelice. Zato će MMX koristiti posebnu kvazistabilnu putanju.
Fobos je istovremeno zapis davne prošlosti i telo čija se budućnost može predvideti. Njegov najveći krater možda čuva trag događaja koji ga je skoro uništio, ali i informaciju o tome da li je Marsov mesec rođen iz planetarne katastrofe ili uhvaćen tokom lutanja Sunčevim sistemom.
S.B.
