Ruski predsednik Vladimir Putin održao je danas skoro dvosatni govor u kome se kako je spektakularno najavljivano trebao da mnogo kaže, a nije rekao skoro ništa jer skoro samo sat i po je govorio o ekonomskim temama, ali je za kraj ostavio finale od nekih minut i po u kojima je najavio da Rusija suspenduje Sporazume o strateškom i ofanzivnom nukelarnom naoružanju START 1, 2 i nikad ratifikovani 3 koji je ograničavao broj strateških interkontinentalnih balističkih raketa i bojevih glava koje se lansiraju iz kopnenih lansera- silosa, mobilnih lansera, strateških nukelarnih podmornica kao i strateških bomabrdera.
Sporazum o strateškom i ofanzivnom nukelarnom naoružanju START 1 inicirao je tadašnji predsednik SAD Ronald Regan u jeku Hladnog rata, ali je potpisan tek u julu 1991. Svoj paraf na taj sporazum stavili su Džordž Buš stariji i Mihail Gorbačov i to pet meseci pred raspad Sovjetskog Saveza.
Prema tom ugovoru dve zemlje su se obavezale da će broj nuklearnih bojevih glava da smanje na po 6.000. START 1 ratifikovan je tek 1994 godine kad Sovjetskog Saveza više nije bilo i bio je na snazi do 2009. godine Inače ovaj sporazum imao je kazulu koja je dozviljavala novi tip rakete, pa i da se na starim izvrši izmena i da se ona proglasi za novi projektil sa manjim brojem bojevih glava.
Sporazum o strateškom i ofanzivnom nukelarnom naoružanju START 2 se dogovarao jako dugo. Uvod u njega bio je Moskovski sporazum iz 2002 godine koji je ograničio broj nuklearnih bojevih glava. Inače, START-2 je predviđao da se broj nuklearnih bojevih glava koje se nalaze na balističkim raketama svede na 3.500 za SAD i 3.000 za Rusiju. Tim ugovorom je bilo predviđeno da je 2003. godina rok za uništenje ruskih interkontinentalnih raketa sa kopnenim baziranjem SS-18 i SS-24, ali je pomeren na 2007. godinu. SAD su trebali da unište svoje interkontinetalne rakete „MH-piskiper” i „minitmen-3”. I broj nuklearnih bojevih glava u 2007. godini trebalo je da se smanji na po 3.800.
Međutim, SAD su 13. juna 2003. jednostrano izašli iz ugovora o Antibalističkoj raketnoj odbrani iz 1972. godine, iako je Moskva upozoravala da bi takav korak značio kraj i START-a. Dan posle američkog odustajanja od sporazuma ABM, 14. juna 2003, Rusija se povukla iz sporazuma START-2.
Međutim uprkos svemu februara 2011. zaključen je novi START 3, koji je ratifikovan, ali zvanično i danas važi Poslednje produženje sporazuma na još pet godina potpisali su Putin i Bajden 2021. tako da ugovor važi do 2026. godine. U avgustu 2022. Rusija je „privremeno“ obustavila pravo na inspekcije njenih nuklearnih arsenala zbog sankcija i zabrane preletanja ruskim avionima, koje su onemogućavale Rusiji da pošalje svoje inspektore u SAD. Sada je sa time i zvanično kraj.
