Vašington je aktivirao sve diplomatske resurse kako bi premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija naterao da počne formiranje Zajednice srpskih opština, što je ključ za povratak Srba u institucije, ali i preduslov svih preduslova da francusko-nemački predlog za Kosovo i Metohiju uopšte “uđe u igru”.
Amerikanci zasada najviše guraju ovakav redosled koraka, koji, bar prema dosadašnjim izjavama evropskih zvaničnika, načelno podržavaju i EU, Francuska i Nemačka.
Kako tvrde sagovornici “Novosti”, u američkoj administraciji, kojoj se žuri da zatvori neuralgične tačke na Zapadnom Balkanu, sazreva uverenje da se za izlazak iz kosovskog čvora moraju uvažiti i interesi Srbije i otuda insistiranje da se priča oko ZSO konačno pokrene iz pat-pozicije, posle 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma.
Nakon što je Kurti prošle nedelje spremio “hladan tuš” za zapadnu “petorku” koja je u Prištinu donela francusko-nemački plan i prateći zahtev da formira ZSO, odbivši predloge emisara, iz SAD su pojačali pritisak “na maksimum”.
Tako je ponovo u akciju stupio specijalni izaslanik Stejt dipartmenta Derek Šole, koji je odigrao ključnu ulogu i u smirivanju krize oko registarskih tablica, lično zahtevajući od Kurtija da odloži primenu odluke o kažnjavanju vlasnika automobila sa srpskim oznakama. Šole je juče pozvao Kurtija i tražio da prihvati evropski predlog za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije. Naglasio je i da je razgovarano o “napredovanju u razgovorima o uspostavljanju ZSO i povratku predstavnika kosovskih Srba u institucije”.
Kurtiju su, navodno, neformalnim diplomatskim kanalima već poslati signali da bi mogao biti sklonjen s vlasti kako bi se pregovori nastavili sa nekim kooperativnijim. To je praktično, u nešto uvijenoj formi nagovestio i Gabrijel Eskobar, nakon što sastanak “petorke” s Kurtijem nije dao očekivane rezultate. Eskobar je rekao da “Kurti ne mora da se složi sa ZSO, jer se Kosovo složilo”:
– Jedna osoba i jedna stranka ne mogu da odustanu od sprovođenja pravno obavezujućih tačaka, to je fakat. Mi ćemo to uraditi, ja ću to uraditi tako što ću naći partnere, ima mnogo ljudi koji bi želeli da vide bolje odnose između Srba na severu i ostatka zemlje.
Naravno, ostaje da se vidi da li je Priština zaista priterana uza zid ili Berlin, ipak, drži prekrštene prste “iza leđa” i nastavlja da instruira Kurtija da ruši svaku mogućnost dogovora i izaziva krize. Prema našim informacijama, na sastanku zapadnih emisara sa predsednikom Aleksandrom Vučićem prošle nedelje upravo je predstavnik Berlina bio najoštriji u pretnjama i upozorenjima sa kakvim posledicama bi Srbija mogla da se suoči ako ne prihvati evropski plan za KiM zasnovan na Šolc-Makronovom predlogu.
U kom pravcu će se dalje razvijati raspetljavanje kosovskog čvora moglo bi da bude jasnije već krajem meseca. Naime, američki amabasador u Prištini Džefri Hovenijer zakazao je debatu o ZSO za 31. januar, a za koju su poziv dobili politički lideri, prištinski zvaničnici, diplomate, predstavnici civilnog društva na KiM. Hovenijerovu inicijativu podržao je njegov nemački kolega, Jorn Rode, koji je juče poručio i da je saglasan sa Šoleom da je važno postići napredak u diskusiji o ZSO.
Naravno, ostaje enigma kako će teći proces odmrzavanja formiranja ZSO i da li će se ići u pravcu da ona bude neka vrsta nevladine organizacije, što je jedino prihvatljivo za Prištinu, a potpuno neprihvatljivo za Beograd i Srbe sa KiM.
Dejan S. Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije, kaže za “Novosti” da američka administracija neće odustati od pritiska na Kurtija i insistiranja na ZSO jer je u pitanju njihov kredibilitet, ali i sveobuhvatni odnosi SAD i Srbije, koje Vašington želi da unapredi:
– Nema dileme da i Nemačka ima svoje interese, koje pokazuje kroz drugačiji pristup prema Srbiji i kosovskom pitanju. Berlin je mnogo oštriji, subjektivan, opredeljen prema Prištini i to govori da nije slepi putnik na brodu američke politike.
Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost ocenjuje za “Novosti” da je inicijativa SAD oko ZSO “razumna, ali možda zakasnela”. On ukazuje i da pitanje ZSO ne može imati veze sa novim okvirom pregovora, jer se bez prethodnog ispunjenja Briselskog sporazuma postavlja pitanje smisla postizanja bilo kojih novih dogovora.
I RAŠIĆ ZA STOLOM
Ministar za zajednice i povratak u Vladi u Prištini Nenad Rašić koji je na ovu poziciju došao nakon što su predstavnici Srpske liste zbog nasilja na Srbima napustili sve institucije, rekao je da je dobio poziv američkog ambasadora Džefrija Hovenijera za učešće u diskusiji o ZSO koja će biti održana u ambasadi SAD. Nemački ambasador Jorn Rode naveo je da je “lepo čuti da će Rašić učestvovati u razgovorima”.
ZABORAVILI UPRAVLJAČKI TIM
Iako je Upravljački tim za ZSO (po Briselskom sporazumu jedini nadležan za ovo pitanje) još 2018. završio nacrt Statuta Zajednice, ovaj dokument ostao je “mrtvo slovo na papiru”, jer do danas nije usledio poziv iz Brisela da predlog bude predstavljen u sedištu EU.
Krajem prošle godine predlog Statuta ZSO izradila je i nemačka nevladina organizacija “Fridrih Ebert Štiftung” (FES), koji bi uskoro i zvanično trebalo da bude predstavljen.
Uplitanje ove fondacije sporno je po nekoliko osnova, pre svega jer je Berlin među najsnažnijim pokroviteljima kosovske nezavisnosti, a zatim i što je nedopustivo da o organizaciji života kosovskih Srba odlučuje neko sa strane, a da se oni ništa ne pitaju.
Prema do sada poznatim informacijama, predlog Statuta koji je izradio FES na prvi pogled Srbima daje široka prava, kako je i predviđeno dogovoru o ZSO u Briselu, ali sadrži opasnu zamku da sve mora biti sprovedeno po zakonima i ustavu Kosova.
