Ötzi, čuveni ledeni čovek pronađen u Alpima 1991. godine, već decenijama je jedna od najpoznatijih mumija na svetu. Njegovo telo, odeća, alat, ishrana i povrede pomogli su naučnicima da bolje razumeju život ljudi pre više od pet milenijuma. Ali novo istraživanje pokazuje da ova mumija nije samo statičan eksponat iz prošlosti. U njoj se i dalje mogu pronaći tragovi drevnog mikrosveta.
New York Post je preneo rezultate analize prema kojoj su istraživači u Ötzijevim ostacima otkrili tragove starih mikroba, uključujući hladnoći prilagođene kvasce i bakterije koje nisu uobičajene kod savremenih ljudi. Naučnici su koristili uzorke tkiva, briseve, led i vodu nastalu topljenjem kako bi razlikovali mikrobe koji potiču iz njegovog života od onih koji su se pojavili posle smrti.
Ovakvo otkriće je posebno zanimljivo jer prošlost ne čuva samo kosti, oružje i tkaninu, već i biološke tragove koje dugo nismo znali da čitamo. Mikrobi mogu otkriti podatke o ishrani, okolini, zdravlju, načinu života i uslovima u kojima se telo sačuvalo. Ötzi tako postaje ne samo arheološki, već i mikrobiološki arhiv.
Kod nas se ovakve vesti često čitaju sa radoznalošću jer spajaju misteriju i nauku. Mumija stara 5.300 godina deluje kao nešto potpuno završeno, a ipak i dalje otvara nova pitanja. Možda je to najlepši deo savremene nauke: predmeti koje smo već „upoznali” ponovo progovore kada im priđemo boljim alatima. Ledeni čovek, izgleda, još nije ispričao sve što zna.
S.B.
