Gotovo svako će prvo primetiti duge brkove na licu mačke, ali mnogo manje ljudi zna da se slične, nešto kraće dlačice nalaze i na zadnjoj strani njenih prednjih nogu. One nisu slučajna anatomska osobina, niti obične dlake koje su izrasle na neobičnom mestu. Reč je o preciznim čulnim alatima koji mački pomažu da „vidi“ ono što joj se nalazi neposredno ispod šapa.
Ove dlačice nazivaju se karpalne vibrise. Smeštene su iznad prednjih šapa, u predelu koji bi kod čoveka približno odgovarao ručnom zglobu. Njihov koren nalazi se dublje u koži od korena obične dlake i povezan je sa velikim brojem nervnih završetaka. Kada se vibrisa savije ili dodirne neki predmet, mačji mozak dobija veoma preciznu informaciju o položaju, pravcu kretanja i teksturi tog predmeta.
Tema je ponovo privukla pažnju nakon što je Live Science u pregledu zanimljivosti iz životinjskog sveta postavio pitanje zbog čega mačke imaju brkove na nogama. Objašnjenje se uglavnom krije u njihovoj lovačkoj prirodi. Kada mačka uhvati plen prednjim šapama, on se nalazi toliko blizu njenog tela da ga očima ne može jasno pratiti. Tada karpalne vibrise registruju svaki pokret i omogućavaju joj da prilagodi stisak.
I kućne mačke koje nikada nisu lovile koriste isti sistem. Njihov „plen“ može biti plišana igračka, kanap, loptica ili ruka vlasnika tokom igre. Kada mačka obuhvati predmet prednjim nogama i počne da ga udara zadnjim šapama, njene vibrise pomažu joj da proceni gde se predmet nalazi i kako se pomera. Ono što nama izgleda kao bezazlena igra zapravo je složen niz pokreta nasleđen od divljih predaka.
Brkovi na licu imaju nešto drugačije zadatke. Oni pomažu mački da proceni širinu prolaza, registruje strujanje vazduha, zaštiti oči i snađe se u mraku. Vibrise iznad očiju mogu da pokrenu refleksno treptanje kada se nešto previše približi, dok one na obrazima i njušci dopunjuju sliku prostora oko glave.
Karpalne vibrise posebno su korisne tokom penjanja. Kada mačka obuhvati granu, ivicu nameštaja ili neravnu površinu, one joj prenose informacije o onome što se nalazi ispod prednjeg dela tela. Zbog toga se ponekad opisuju kao dodatni taktilni radar. Ne održavaju ravnotežu same po sebi, ali pružaju podatke koji pomažu životinji da izvede precizan pokret.
Važno je da vlasnici nikada ne skraćuju mačje brkove. Samo sečenje ne mora da izazove bol jer dlačica nema nervne završetke duž cele svoje površine, ali mačka ostaje bez važnog dela čulnih informacija. To može dovesti do nesigurnosti, pogrešne procene prostora i pojačanog stresa. Čupanje je još ozbiljnije, jer je koren vibrise veoma osetljiv i duboko usađen u kožu.
Povremeno opadanje pojedinačne vibrise je normalno, baš kao i menjanje dlake. Ona će vremenom ponovo izrasti. Međutim, nagli gubitak većeg broja brkova, promene na koži ili učestalo češanje mogu ukazivati na alergiju, infekciju ili drugi problem zbog kojeg je korisno potražiti savet veterinara.
Ova mala anatomska zanimljivost podseća koliko je mačje telo prilagođeno preciznom kretanju. Iza svakog skoka na policu, hvatanja igračke i tihog prolaska kroz mračnu sobu nalazi se čitav sistem čula koja rade istovremeno. Mačka možda deluje kao da se kreće bez razmišljanja, ali njene šape zapravo neprestano prikupljaju podatke iz okoline.
S.B.
