Gardijan najavljuje novu edinburšku izložbu o rimskoj Škotskoj, sa bronzanom nogom antičke statue među glavnim eksponatima. Ipak, priča o prošlosti posebno je zanimljiva kada se pogled spusti sa velikih spomenika na sitnice: kopču, ukras ili predmet koji je nekome stajao na dlanu.
U Nacionalnom muzeju Škotske 14. novembra otvara se postavka posvećena životu na obodu Rimskog carstva. Trajaće do 18. aprila 2027, a okupiće arheološke nalaze, pozajmljene predmete i rezultate novih istraživanja. Posetiocima će približiti zajednice koje su živele mnogo severnije od čuvenog Hadrijanovog zida.
Jedna od najlepših malih priča vezana je za broš dug svega šest centimetara. Pronađen je 2022. kod mesta Pathed u Midlotijanu, a muzej ga opisuje kao jedinstven primer spoja rimskog i lokalnog oblikovanja nakita. Na tako maloj površini stalo je iznenađujuće mnogo zanatskog umeća.
Bronzani ukras ima zakrivljene linije i sitna polja crvenog i žutog emajla, složena u cikcak šaru. Analize ukazuju na to da je površina nekada bila presvučena kalajem. Srebrnkast sjaj metala dodatno bi isticao boje, pa je ovaj predmet u svoje vreme morao biti mnogo upadljiviji nego danas.
Prema muzejskom tumačenju, broš je verovatno napravljen na severu današnje Engleske. Njegov izgled pokazuje kako su zanatlije preuzimale nove oblike, a zatim ih prilagođavale ukusu sredine u kojoj su radile. Razmena ideja mogla je da se vidi i na nečemu tako svakodnevnom kao što je kopča za odeću.
Istraživači pretpostavljaju da je vredan ukras mogao stići do vlasnika kao poseban poklon. To je tumačenje zasnovano na kontekstu nalaza, a ne poznata biografija čoveka koji ga je nosio. Upravo takva razlika između utvrđenog i mogućeg čini arheologiju zanimljivom: mali predmet otvara velika pitanja.
U najavi postavke muzej izdvaja i dva kamena oltara iz rimskog svetilišta u Inveresku. Oni pripadaju drugačijem delu iste priče, onom o verovanjima i zajednicama. Zajedno sa drugim nalazima podsećaju da antički svet nije bio jednoličan, već pun ljudi različitog porekla i navika. Poseban detalj nalazi se na oltaru sa licem boga Sola: svetlost postavljena iza kamena mogla je da prolazi kroz otvore očiju, usta i sunčeve krune. Konzervatori su na rezbarijama našli i tragove boje. Tako se iza današnjeg izgleda starog kamena nazire nekada mnogo življi prizor, u kome su se spajali osvetljenje, reljef i pažljivo odabrani tonovi.
Za čitaoca iz Srbije posebno je bliska ideja da se istorija može upoznati kroz predmete svakodnevice. Velika imena i datumi lakše ostanu u pamćenju kada uz njih zamislimo odeću, ručak, zanatsku radionicu ili nečiji pažljivo odabran ukras. Tada davno vreme dobije ljudsku meru.
Ovakvu izložbu vredi posmatrati polako. Umesto da se prebroje sve vitrine, zanimljivije je izdvojiti jedan predmet i zapitati se kako je napravljen, čemu je služio i koliko je rada u njega uloženo. Čak i jednostavna šara može da pokaže koliko su ukus i potreba za lepim dugovečni.
Broš manji od dlana zato može da zadrži pažnju podjednako kao veliki spomenik. U njemu se susreću veština, moda i nečija želja da običnom komadu odeće doda lični pečat. Posle gotovo dva milenijuma, taj mali ljudski poriv i dalje je sasvim razumljiv.
S.B.
