U životu ženke tropske pčele dolazi trenutak koji može odrediti budućnost čitavog gnezda. Ona može da napusti mesto na kojem se izlegla i osnuje sopstvenu porodicu ili da ostane uz majku i pomogne joj u podizanju nove generacije.
Istraživači Smitsonijanovog instituta proučavali su vrstu noćne znojne pčele Megalopta genalis, čije zajednice mogu biti i usamljeničke i društvene. Upravo ta prilagodljivost pruža redak uvid u način na koji su tokom evolucije možda nastajale složenije zajednice insekata.
Prema tekstu koji je Smithsonian Magazine objavio 28. jula, hemijski signali matice mogu uticati na odluku mladih ženki. Kada majka proizvodi određeni odnos feromona, ćerka dobija informaciju o njenoj plodnosti i mogućoj koristi od ostanka u gnezdu.
Feromoni nisu naredbe u ljudskom smislu. Oni predstavljaju mirisne poruke koje prenose podatke o starosti, zdravlju, reproduktivnom stanju i položaju jedinke u zajednici. Mlada pčela te signale povezuje sa uslovima u gnezdu i sopstvenim mogućnostima.
Ako ostane, ona uglavnom odustaje od neposrednog razmnožavanja i pomaže majci da prikupi hranu, čuva gnezdo i podiže sestre. Time prenosi deo svojih gena kroz bliske rođake, iako sama ne postaje osnivač nove zajednice.
Odlazak nudi drugačiju mogućnost. Ženka može izgraditi sopstveno gnezdo i dobiti potomstvo, ali se izlaže predatorima, nestašici hrane i opasnosti da sama ne uspe da podigne prve mlade.
Takav izbor pokazuje da društveni život pčela nije nužno nastao naglo. Mogao je da se razvija kroz veliki broj malih odluka u kojima je ostanak ponekad donosio veću evolutivnu korist od samostalnosti.
Istraživanje je zanimljivo i zato što pokazuje koliko složena komunikacija može da se odvija bez glasa i vidljivih znakova. Čitava budućnost gnezda može zavisiti od nekoliko molekula koji lebde u vazduhu i prenose poruku koju pčele razumeju mnogo bolje nego ljudi.
S.B.
