Minimalizam se često prikazuje kao estetski stil sa belim zidovima, jednostavnim nameštajem i gotovo praznim policama. Novo istraživanje pokazuje da je za mnoge ljude mnogo važniji osećaj kontrole nego izgled doma.
Istraživači su proučavali šta pripadnike milenijumske generacije podstiče da smanje broj stvari koje poseduju i pažljivije odlučuju šta kupuju. Ova generacija obuhvata ljude rođene približno između 1981. i 1996. godine.
Studija predstavljena 22. jula zaključuje da minimalizam nije samo prolazna moda, već odgovor na preopterećenost predmetima, informacijama, obavezama i pritiskom stalne kupovine.
Jedan od glavnih motiva jeste želja za jednostavnijim životom. Manje predmeta znači manje vremena potrebnog za čišćenje, organizovanje, popravke i traženje stvari koje su se izgubile u pretrpanom prostoru.
Tu je i finansijski razlog. Ljudi koji se odriču impulsivne kupovine mogu lakše da uštede, smanje dugove ili novac potroše na iskustva, putovanja i aktivnosti koje smatraju vrednijim.
Ekološki motiv takođe ima veliku ulogu. Proizvodnja, transport i bacanje robe troše energiju i resurse, pa smanjenje ukupne potrošnje često donosi veću korist nego stalna zamena proizvoda navodno zelenijim verzijama.
Istraživači ističu da potrošnja domaćinstava ima veliki udeo u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Zbog toga nije dovoljno samo promeniti materijal ambalaže ako količina kupljenih i brzo odbačenih stvari nastavlja da raste.
Minimalizam ipak može postati kontradiktoran kada se pretvori u novu priliku za kupovinu. Društvene mreže pune su oglasa za posebne kutije, neutralnu garderobu i „minimalističke” predmete koji bi trebalo da zamene ono što već postoji.
Pravi minimalizam, prema istraživačima, ne počinje kupovinom novog izgleda, već pitanjem da li je određeni predmet uopšte potreban.
Za neke ljude to znači gotovo prazan stan, dok drugima znači samo manje duplikata, pažljiviju garderobu i prestanak gomilanja stvari „za svaki slučaj”.
Najvažnije je da cilj nije život bez predmeta, već prostor u kojem stvari ne određuju svakodnevni ritam. U svetu prepunom ponuda, reklama i kratkotrajnih trendova, odluka da se nešto ne kupi postaje oblik lične kontrole.
S.B.
