Kada je pre dve godine ispod nekadašnje kuće nacističkog zvaničnika Hermana Geringa u kompleksu Vučja jazbina pronađeno šest skeleta, otkriće je pokrenulo brojne mračne teorije. Među ostacima su bili odrasli i deca, a nedostatak šaka i stopala dodatno je pojačao sumnju da se radi o tajnoj ratnoj grobnici.
Nova iskopavanja donela su mnogo jednostavnije, ali arheološki veoma važno objašnjenje. Kuća nije skrivala žrtve povezane sa njenim vlasnikom – sagrađena je direktno preko starijeg groblja.
Poljski istorijski portal Dzieje objavio je da su arheolozi pronašli još pet skeleta i dva skupa ljudskih kostiju. Jedan grob delimično se nalazi ispod temelja, što jasno pokazuje da je postojao pre izgradnje objekta.
Tokom građevinskih radova teren je poravnat i snižen za oko metar i po. Zbog toga su nekada dublji grobovi završili svega dvadesetak centimetara ispod poda. Pojedine kosti pomerene su prilikom kopanja temelja i instalacija, dok su šake i stopala verovatno uništeni ili odvojeni upravo tim radovima.
Istraživači sada pokušavaju da utvrde starost groblja. Analiziraće ostatke drvenih sanduka, eksere, položaj tela i uzorke pogodne za radiokarbonsko datiranje. Za sada nije pronađen predmet koji bi pouzdano pokazao kojoj su zajednici pokojnici pripadali.
Vučja jazbina bila je jedno od najvažnijih Hitlerovih ratnih sedišta. Upravo zbog istorije lokacije svaki neobičan nalaz lako se povezuje sa zločinima nacističkog režima.
Ovaj slučaj pokazuje zašto arheologija zahteva strpljenje. Uzbudljiva teorija može privući pažnju, ali položaj temelja, slojevi zemlje i način na koji su kosti pomerene često pružaju mnogo pouzdaniji odgovor.
Groblje je bilo starije od kuće, a graditelji su, prema tragovima, verovatno znali da kopaju kroz mesto sahranjivanja. Prava tajna sada više nije ko je tela sakrio ispod Geringovog doma, već čije je groblje tu postojalo pre nacističkog kompleksa.
S.B.
