Tiranosaurus reks u popularnoj kulturi gotovo uvek se prikazuje kao ogromna životinja sa snažnim čeljustima, masivnim nogama i glavom koja dominira čitavim telom. Međutim, nijedan primerak nije počinjao život u tom obliku.
Novi pogledi na fosile mladih tiranosaurusa pokazuju da su tek izlegle životinje bile iznenađujuće male i građene drugačije od odraslih predatora. Umesto teškog tela i ogromne glave, mladunci su verovatno imali lakšu građu, duže noge u odnosu na telo i sposobnost brzog kretanja.
ScienceAlert je u pregledu najzanimljivijih naučnih vesti, objavljenom 18. jula, izdvojio nova saznanja o veoma mladim tiranosaurusima. Takvi fosili su izuzetno retki jer su kosti mladunaca bile tanke, male i podložne raspadanju pre nego što bi mogle da se fosilizuju.
Razlika između mladih i odraslih jedinki ukazuje da verovatno nisu lovile isti plen. Dok je odrasli tiranosaurus mogao da obori velike biljojede, mladunac je morao da se usmeri na sitnije i brže životinje. Time su različite generacije iste vrste mogle da zauzimaju različita mesta u ekosistemu.
Takav razvoj poznat je i kod današnjih životinja. Mlade jedinke krokodila, velikih riba ili ptica grabljivica često se hrane drugačije od odraslih, jer još nemaju snagu, veličinu i iskustvo potrebne za veliki plen.
Paleontolozi pokušavaju da procene kako se sa rastom menjao odnos glave, nogu i tela. Tiranosaurusi su tokom života prolazili kroz naglu fazu rasta, u kojoj su za relativno kratko vreme od vitkih mladih životinja postajali teški predatori.
Ovakvi nalazi menjaju i način na koji zamišljamo zajednice dinosaurusa. Jedna vrsta nije predstavljala samo jednu vrstu lovca. Mladunci, adolescenti i odrasle jedinke mogli su da love različite životinje i tako utiču na više nivoa lanca ishrane.
Najpoznatiji predator praistorije, dakle, nije odmah izgledao zastrašujuće. Pre nego što je postao višetonска životinja sposobna da drobi kosti, bio je mali, brz i verovatno veoma drugačiji lovac.
S.B.
