Potpuno pomračenje Sunca na jednom mestu obično traje svega nekoliko minuta. Mesec prelazi preko Sunčevog diska, dnevno svetlo naglo slabi, temperatura pada, a zatim se svetlost vraća gotovo jednako brzo. Za posmatrače je to spektakl, ali za naučnike predstavlja veoma kratak prozor za merenja koja se u uobičajenim uslovima ne mogu obaviti.
NASA zato planira da 12. avgusta pošalje avione koji će leteti u pravcu kretanja Mesečeve senke. Kretanjem brzinom od približno 740 kilometara na sat istraživači mogu duže ostati unutar zone potpunog pomračenja nego posmatrači koji stoje na zemlji.
Plan je 3. avgusta predstavio Economic Times, navodeći da će uz avionska posmatranja biti pokrenuta i velika mreža visinskih balona. Pomračenje će biti vidljivo preko Grenlanda, Islanda i severa Španije, dok će ekspedicije pratiti i promene u Zemljinoj atmosferi tokom naglog nestanka Sunčevog zračenja.
Tokom potpunog pomračenja Mesec zaklanja blistavu površinu Sunca, dok spoljašnja atmosfera naše zvezde – korona – postaje vidljiva. Korona je mnogo slabija od Sunčevog diska i u normalnim uslovima gubi se u njegovom sjaju.
Specijalni instrumenti mogu veštački zakloniti Sunce, ali prirodno pomračenje i dalje pruža posebne uslove. Mesečeva ivica omogućava posmatranje najnižih delova korone sa izuzetnim kontrastom, dok brze kamere mogu beležiti tanke strukture, lukove i promene povezane sa Sunčevim magnetnim poljem.
Avioni imaju još jednu prednost. Lete iznad velikog dela vodene pare, oblaka i atmosferskog zamućenja. Instrumenti tako dobijaju čistiji pogled, a posada može promeniti putanju ako meteorološki uslovi na početnoj lokaciji nisu povoljni.
Ipak, praćenje Mesečeve senke nije jednostavno. Njena putanja mora biti precizno izračunata, let usklađen sa kontrolom vazdušnog saobraćaja, a instrumenti stabilizovani uprkos vibracijama aviona. Čak i mala greška u vremenu ili položaju može skratiti dragocene sekunde totaliteta.
Planirano je da kamere naprave hiljade snimaka visoke rezolucije. Kada se fotografije spoje, istraživači mogu pratiti kako se strukture u koroni menjaju tokom vremena. To je važno za razumevanje Sunčevog vetra i eksplozivnih događaja koji mogu uticati na satelite, komunikacije i elektroenergetske mreže na Zemlji.
Pored aviona, desetine balona podići će instrumente u više slojeve atmosfere. Njihov zadatak nije samo fotografisanje Sunca. Nagli pad svetlosti tokom pomračenja ponaša se kao veliki prirodni eksperiment u kojem se deo atmosfere hladi za veoma kratko vreme.
Naučnici mogu meriti promene temperature, pritiska, vetra, vlažnosti i nastanka oblaka. Pošto se senka kreće poznatom putanjom, moguće je porediti oblasti zahvaćene pomračenjem sa mestima koja ostaju na svetlosti.
Posebna pažnja posvećuje se graničnom sloju atmosfere, najnižem delu u kojem se odvija većina vremenskih procesa važnih za ljude. Uobičajeno smenjivanje dana i noći traje satima, dok pomračenje stvara veoma brz prelaz iz dnevnih u uslove nalik sumraku i zatim nazad.
Životinje takođe mogu reagovati. Ptice se mogu povući kao pred noć, insekti promeniti glasanje, a neke biljke početi da zatvaraju cvetove. Iako su takve pojave primećivane vekovima, savremeni senzori omogućavaju njihovo preciznije povezivanje sa promenama svetlosti i temperature.
Potpuno pomračenje neće biti vidljivo iz Srbije, ali će kod nas tog dana biti moguće pratiti astronomske prenose i fotografije iz zone totaliteta. Za bezbedno direktno posmatranje bilo koje delimične faze neophodne su sertifikovane naočare za Sunce. Obične sunčane naočare, zatamnjeno staklo i improvizovani filteri nisu dovoljni.
Najveći izazov svake ekspedicije ostaje vreme. Oblak može sakriti događaj koji je planiran godinama. Zbog toga avion koji može pratiti senku i promeniti kurs predstavlja znatno sigurniju platformu od jednog teleskopa na zemlji.
Za ljude ispod putanje, pomračenje će trajati nekoliko nezaboravnih minuta. Za naučnike u avionima, svaka dodatna sekunda znači više podataka o delu Sunca koji je inače gotovo nemoguće jasno videti. Dok se Mesečeva senka bude kretala preko severnog Atlantika i Evrope, letelice će pokušati da ostanu u mraku što duže – ne da bi pobegle od svetlosti, već da bi upravo zahvaljujući tom kratkom mraku bolje razumele našu zvezdu.
S.B.
