Novo istraživanje pokazalo je da jedna dnevna duža šetnja može biti značajnije korisnija za zdravlje srca nego više kraćih intervala hodanja, posebno kod osoba koje ne vežbaju redovno. Istraživači ističu da kontinuirana fizička aktivnost u trajanju od najmanje 15 minuta, što iznosi oko 1.500 koraka, optimalno opterećuje srce i poboljšava kardiovaskularnu kondiciju.
Studija, objavljena u renomiranom medicinskom časopisu Annals of Internal Medicine, obuhvatila je 33.560 odraslih osoba u Velikoj Britaniji, starosti između 40 i 79 godina, koji su dnevno prešli manje od 8.000 koraka. Tokom osam godina praćenja, istraživači sa Univerziteta u Sidneju i Univerziteta Evropa u Španiji redovno su beležili zdravstveno stanje učesnika, sa posebnim fokusom na kardiovaskularne probleme, uključujući visok krvni pritisak, srčane udare i druge srčane bolesti.
Rezultati su pokazali da osobe koje su praktikovale duže šetnje imaju značajno manji rizik od srčanih problema u poređenju sa onima koji su istu količinu koraka rasporedili u više kraćih intervala tokom dana. Istraživači napominju da duže šetnje omogućavaju telu da postepeno poveća otkucaje srca, poboljša cirkulaciju i utiče na regulaciju krvnog pritiska, što kratke i fragmentisane šetnje ne mogu u tolikoj meri da postignu.
Stručnjaci naglašavaju da, iako su sve fizičke aktivnosti korisne, kvalitet i trajanje hodanja imaju poseban značaj. Kontinuirano kretanje stimuliše mišiće i srce na način koji doprinosi dugoročnoj otpornosti kardiovaskularnog sistema. Takođe, duže šetnje pomažu u sagorevanju kalorija, smanjenju stresa i poboljšanju mentalnog zdravlja, jer telo i mozak imaju vremena da se usklade sa fizičkom aktivnošću.
Pored toga, istraživači preporučuju da se šetnja praktikuje barem pet dana nedeljno i da se, kada je to moguće, bira prirodno okruženje, parkovi, staze uz reku ili šumske staze, jer boravak u zelenim površinama dodatno smanjuje nivo stresa, krvni pritisak i jača psihičko zdravlje.
Stručnjaci napominju i da osobe koje do sada nisu bile fizički aktivne ne treba da pokušavaju da odmah pređu duže distance. Početak sa 10–15 minuta laganog hodanja može biti dovoljan, uz postepeno produžavanje trajanja šetnje, kako bi telo steklo kondiciju i izbegla se moguća povreda. Takođe, preporučuje se nošenje udobne obuće i odevanje u skladu sa vremenskim uslovima, kako bi šetnja bila prijatna i sigurna.
Ova studija dodatno potvrđuje ranija istraživanja koja pokazuju da hodanje, iako jednostavna fizička aktivnost, ima moćan efekat na prevenciju srčanih bolesti, poboljšanje metabolizma i jačanje ukupnog zdravlja. Za osobe koje vode sedentaran način života, ovakva svakodnevna navika može značajno smanjiti rizik od hroničnih bolesti i povećati kvalitet života.
Zaključak naučnika je jasan: umesto da raspoređujete hodanje u više kratkih intervala, jedna koncentrisana šetnja dnevno u trajanju od 15–30 minuta može doneti najveću korist vašem srcu i celokupnom zdravlju.
