Antibiotik je fantastičan izum – ali samo kad je zaista potreban. Belgijski lekari ovih dana ponovo guraju temu „Jednog zdravlja“: zdravlje ljudi, životinja i okoline je povezano, pa svaka nepotrebna tableta ima posledice. Što ga češće pijemo „za svaki slučaj“, to brže bakterije uče da ga ignorišu. A onda problem postaje globalan: obična upala ili rana posle zahvata više nisu rutinska stvar.
Najčešća greška je kad antibiotik uzmemo za virusnu prehladu ili grip. Tu ne pomaže, ali pravi „trening“ otpornosti. Druga greška su ostaci iz kućne apoteke: prekinuta terapija, pola kutije u fioci i „daj da popijem još dva dana“. Ne zvuči opasno, ali baš takve improvizacije pune kanalizaciju i kuću tragovima lekova – i daju bakterijama prostor da se prilagode.
Šta je praktično pravilo? Antibiotik samo po savetu lekara, tačno onoliko dana koliko je rečeno, bez deljenja sa drugima i bez čuvanja ostataka. U apoteci pitajte šta da radite sa preostalim tabletama – nikako u kantu ili u WC. Ako vam kažu da sačekate, to često znači da će odmor, tečnost i simptomatska terapija uraditi posao. A vi dodajte još dve sitnice: pranje ruku i vakcine (kad su preporučene) – jer manje infekcija znači i manje antibiotika.
