Van Sunčevog sistema do sada su otkrivene hiljade planeta, ali samo mali broj njih kruži oko svojih zvezda na putanjama koje astronomima omogućavaju da ih detaljno proučavaju. Novo nebesko telo privuklo je pažnju jer je veće od Jupitera, gotovo pet puta masivnije i završava čitavu orbitu za približno pola zemaljske godine.
Reč je o egzoplaneti koja pripada grupi takozvanih super-Jupitera. Njena veličina je oko osam odsto veća od Jupitera, najveće planete našeg sistema, dok znatno veća masa ukazuje da je reč o izuzetno gustom i masivnom gasovitom svetu. Prema podacima koje je objavio Phys.org, planeta napravi puni krug oko svoje zvezde za oko 180 dana.
Ovakve planete nisu nepoznate, ali ih je teže otkriti od džinovskih svetova koji kruže sasvim blizu svojih zvezda. Što je putanja duža, potrebno je više vremena da bi teleskopi zabeležili ponavljanje istog događaja i potvrdili da signal zaista potiče od planete.
Nova egzoplaneta otkrivena je metodom tranzita. Kada prođe između svoje zvezde i teleskopa, ona zakloni veoma mali deo zvezdane svetlosti. To kratkotrajno smanjenje sjaja može da otkrije veličinu planete, dok dodatna merenja pokazuju koliko njena gravitacija utiče na kretanje zvezde. Kombinovanjem tih podataka dobija se procena mase, prečnika i gustine udaljenog sveta.
Iako je veća od Jupitera, ova planeta najverovatnije nema čvrstu površinu na koju bi svemirska letelica mogla da sleti. Njeni spoljašnji slojevi verovatno se sastoje uglavnom od gasova, dok pritisak i temperatura rastu prema unutrašnjosti. U dubljim slojevima materija može da poprimi oblike koje je teško neposredno uporediti sa uslovima na Zemlji.
Posebno je zanimljiva njena relativno duga orbita. Veliki broj poznatih gasovitih džinova nalazi se toliko blizu svojih zvezda da im godina traje svega nekoliko dana. Planeta sa orbitom od 180 dana pruža priliku da se proučava prelaz između veoma vrelih džinova i svetova koji kruže dalje, u hladnijim delovima planetarnih sistema.
Ovakva otkrića pomažu naučnicima da razumeju kako nastaju i menjaju se sistemi oko drugih zvezda. Gasoviti džinovi verovatno se formiraju dalje od zvezde, gde ima dovoljno hladnog materijala, ali kasnije mogu da promene putanju i približe se centru sistema. Svaka nova planeta zato predstavlja još jedan trag u priči o tome kako svetovi nastaju, sele se i završavaju na mestima na kojima ih danas posmatramo.
S.B.
