Novčanik obično primetimo tek kada ga zaboravimo kod kuće. Svakog dana ga otvaramo, savijamo i guramo u torbu, gotovo ne razmišljajući o tome kako je napravljen. A iza jednog naizgled jednostavnog predmeta može da stoji čitav niz preciznih poslova. U engleskom Volsolu, u radionici kompanije Etinger, koža prolazi kroz ruke ljudi koji se bave upravo tim sitnim, često nevidljivim detaljima. Lepota ove priče krije se u običnoj stvari koja, kada se pogleda izbliza, prestaje da bude sasvim obična.
Gardijan je zavirio u proizvodnju i opisao kako se jedan model novčanika sastavlja od čak 28 delova. U radionici radi oko dvadeset ljudi, većinom žena. Delovi se seku, njihove ivice stanjuju, a zatim slede lepljenje, savijanje i šivenje. Mašine pomažu u radu, ali precizno vođenje materijala i završna obrada ostaju u rukama zanatlija. To je korisna razlika: ručna izrada ne mora da znači odsustvo svakog alata i uređaja. Njena vrednost često je upravo u proceni osobe koja zna kada treba pritisnuti, poravnati, zategnuti ili stati.
U ranijem razgovoru za Merchant & Makers, Robert Etinger objasnio je koliko proizvodnja zavisi od izbora kože, postave i konca. Materijal se priprema pre nego što delovi uopšte počnu da liče na gotov predmet. Debljina mora biti ujednačena, a ivice dovoljno tanke da se uredno presaviju. Kada se novčanik zatvori, svaki sloj zauzima mesto, pa i mala odstupanja mogu da utiču na izgled i osećaj pod prstima. Zato ono što kupac doživljava kao jednostavnu eleganciju u radionici predstavlja niz odluka. Uredan rub je rezultat postupka, a ne slučajnost.
Porodična kompanija osnovana je 1934. godine i na svojim zvaničnim stranicama naglašava dugotrajnost proizvoda. To je ujedno povod za širu, sasvim praktičnu temu: koliko pažnje poklanjamo stvarima koje koristimo svakodnevno? Pre kupovine vredi pogledati unutrašnje pregrade, završetak šavova i način na koji se predmet savija. Korisno je raspitati se i o mogućnosti popravke. Visoka cena sama po sebi ne odgovara na ta pitanja, kao što ni poznato ime ne zamenjuje pažljiv pregled. Najbolji predmet za nekoga biće onaj koji mu odgovara i koji zaista želi dugo da koristi.
Ovakve radionice podsećaju na nešto što dobro razumemo i u našim gradovima: dobar majstor ostavlja trag i kada se na gotovom proizvodu ne vidi njegov potpis. Poznajemo taj osećaj kada obućar vrati omiljene cipele u upotrebu ili kada stari kaiš posle popravke ponovo posluži. Priča iz Volsola zato nije zanimljiva samo ljubiteljima luksuzne galanterije. Ona govori o znanju koje se prenosi radom, o pažnji prema materijalu i o zadovoljstvu koje pruža dobro urađen posao. Sledeći put kada otvorite novčanik, možda ćete prvo pogledati njegov šav.
S.B.
Izvor: Postinfo
