Dok se oko najpoznatijih italijanskih jezera traži još jedno mesto za fotografiju, Monte Izola nudi sasvim drugačiji povod za dolazak: dan koji ne mora da se pretrči. Ovo ostrvo na jezeru Izeo privuklo je pažnju Gardijana kao odredište za laganu vožnju bicikla i jesenje šetnje. U njegovoj privlačnosti nema velike tajne. Voda, staze i naselja dovoljno su blizu da se obilaze polako, a pogled se menja i kada nam kilometraža nije naročito impresivna. Za odmor kojem je cilj predah, to zvuči kao vrlo dobar početak.
Zvanični turistički portal jezera opisuje Monte Izolu kao planinu koja izrasta iz vode. Na oko četiri i po kvadratna kilometra smešteno je dvanaest naselja, od onih uz obalu do sela na padinama. Obim ostrva iznosi približno devet kilometara. Ovakve mere pomažu da se zamisli njegov karakter, ali nisu obećanje da je svaka staza laka: obala i uspon prema vrhu nude različit napor. Ko želi mirno razgledanje može da ostane uz vodu, dok će ljubitelji hodanja birati pravac koji se postepeno penje iznad krovova.
Do ostrva se stiže brodom, a Sulcano je jedno od praktičnih polazišta. Turistička organizacija navodi da se Monte Izola obilazi pešice, biciklom ili malim autobusima. Privatni automobili nisu uobičajen deo posetilačkog doživljaja, što ostavlja više prostora za drugačiji ritam. Među znamenitostima izdvajaju se tvrđava Martinengo i svetilište Madona dela Čeriola. Lokalna prošlost vezana je za ribarenje, izradu mreža i drvenih čamaca. Tako iza lepih fasada postoji i priča o zanatima, radu i životu koji je dugo zavisio od jezera.
Nama, naviknutim da bicikl može biti i prevoz i izgovor za izlazak, ovakav odmor lako je razumljiv. Nije potrebno napraviti sportsku ekspediciju da bi se dan lepo proveo. Može se krenuti sa jednom planiranom pauzom, pa dodati još dve zato što se otvorio zanimljiv pogled ili se pronašao prijatan sto. Za stvaran put ipak valja proveriti aktuelni red plovidbe, pravila prevoza bicikala i vremensku prognozu. I kratka ostrvska tura biće prijatnija kada znamo kojim brodom se vraćamo i koliko nam snage ostaje za poslednji uspon. Fotografija predela i plan kretanja služe različitim stvarima: prva nas privuče, drugi nam omogućava da uživamo bez nepotrebnog jurcanja.
Najlepša ideja koju Monte Izola nudi možda je baš dozvola da se na putovanju nešto preskoči. Ne mora svaka ulica da bude obiđena, niti svaki vidikovac osvojen. Dovoljno je pronaći svoj deo obale, prošetati jednim selom i ostaviti vreme za ručak. Takav pristup možemo da prenesemo i na izlet mnogo bliži kući, uz Dunav ili na Frušku goru. Kada prestanemo da sabiramo lokacije, lakše primetimo gde nam je zaista lepo. Jesen pritom obavlja svoj deo posla: poznatim predelima menja boje, a nama daje sasvim pristojan razlog da još malo ostanemo napolju.
Ponekad se upravo neplanirana klupa najbolje pamti sa celog putovanja. Za takav dan vredi ostaviti i malo praznog prostora u planu. Ako se negde zadržimo duže, to ne znači da smo pokvarili raspored. Možda smo tek pronašli razlog zbog kojeg smo krenuli. Putovanja se, uostalom, prepričavaju kroz utiske: kako je mirisala obala, gde smo seli i sa kim smo se smejali, a mnogo ređe kroz tačan broj pređenih kilometara.
S.B.
