Najveća greška u dresuri pasa nije “što pas ne sluša”, nego što čovek kasni. Pas uči kroz posledicu, a posledica mora da stigne odmah. Ako nagradite psa tri sekunde posle dobrog ponašanja, on često ne poveže nagradu sa onim što želite, već sa nečim što je uradio usput – pogledao vas, okrenuo se, seo iz dosade. Zato je tajming srce vaspitanja: nagrada ide u trenutku kada se desilo ponašanje.
U praksi to znači da je korisno imati marker – kratku reč (“bravo”) ili klik, koji psu kaže: to je to. Posle markera ide nagrada. Tako pas dobija preciznu informaciju. Ovo posebno pomaže kod šteneta, ali i kod odraslog psa koji je “navikao na svoje”. A navika se menja tako što ponudite bolju nagradu za bolji izbor: mirno čekanje, dolazak na poziv, ignorisanje drugih pasa, hodanje na opuštenom povocu.
U Srbiji se često pravi problem oko povoca: ljudi ga zatežu čim pas povuče, pa nastane rat. Bolje je da povodac bude informacija, ne kazna. Ako pas povuče, vi stanete kao stub. Kad se vrati i povodac se opusti, krenete. Pas brzo shvati da napred ide samo kad je povodac opušten. To je dosadno prvih nekoliko dana, ali posle postaje automatski.
Ishrana i zdravlje utiču na ponašanje više nego što mislimo. Pas koji je stalno gladan zbog loše hrane ili pas koji ima bol u zglobu neće “učiti mirno”. Ako pas iznenada postane nervozan, agresivan ili se skriva, prvo se proverava zdravlje: uši, zubi, koža, stomak. Ponašanje je često simptom.
Najvažnije je da pas ne uči iz jedne “velike lekcije”, nego iz stotina malih. Pet minuta dnevno, svaki dan, bolji su od jednog sata vikendom. I kada to shvatite, dresura prestane da bude borba, a postane dijalog. Pas ne želi da “pobedi”, on želi da razume pravila. Kad mu pravila postanu jasna, pas se smiri, a vi dobijete ono što je najvrednije: pouzdanog saputnika.
S.B.
