Svemir je pun eksplozija koje kratko zasijaju, a zatim zauvek nestanu. Astronomi ih otkrivaju teleskopima koji neprestano snimaju velike delove neba i porede nove slike sa starim. Jedan retki plavi blesak sada je privukao pažnju jer se ne uklapa potpuno ni u jednu poznatu kategoriju.
Događaj pripada grupi brzih plavih optičkih tranzijenata, izuzetno sjajnih pojava koje se razvijaju mnogo brže od običnih eksplozija zvezda. Njihova svetlost raste i slabi tokom nekoliko dana, dok klasične supernove mogu ostati sjajne nedeljama ili mesecima.
Phys.org je 25. jula objavio da novi objekat pokazuje osobine koje bi mogle ukazivati na posebnu klasu kosmičkih eksplozija. Naučnici su analizirali njegovu optičku i radio-emisiju kako bi utvrdili šta je moglo da oslobodi toliku energiju u tako kratkom vremenu.
Plava boja obično pokazuje da materijal dostiže veoma visoku temperaturu. Istovremeno, radio-talasi ukazuju da se čestice kreću velikim brzinama i sudaraju sa gasom oko mesta eksplozije.
Jedna mogućnost jeste da je masivna zvezda kolabirala i stvorila crnu rupu ili neutronsku zvezdu, ali na način drugačiji od uobičajene supernove. Druga pretpostavka uključuje crnu rupu koja razara zvezdu ili izuzetno snažan mlaz materijala usmeren prema Zemlji.
Problem je što pojedini podaci podržavaju jednu teoriju, dok se drugi bolje uklapaju u drugo objašnjenje. Upravo zato astronomi razmatraju mogućnost da se iza ovih događaja krije više različitih procesa.
Brzi tranzijenti predstavljaju veliki izazov za posmatranje. Kada teleskop registruje blesak, naučnici moraju veoma brzo da usmere druge instrumente prema istoj tački. Već posle nekoliko dana najvažniji tragovi mogu nestati.
Savremeni automatski sistemi omogućavaju da se upozorenje odmah prosledi opservatorijama širom sveta. Jedan teleskop prati vidljivu svetlost, drugi radio-talase, dok svemirski instrumenti traže rendgensko i gama-zračenje.
Takva koordinacija postepeno otkriva da kosmos proizvodi mnogo više vrsta eksplozija nego što su astronomi ranije pretpostavljali.
Novi plavi blesak možda neće odmah dobiti konačno objašnjenje, ali upravo su neobični događaji često najvredniji. Oni pokazuju gde postojeće teorije prestaju da rade i gde počinje nova oblast istraživanja.
S.B.
