Pluton već spada među najhladnije svetove Sunčevog sistema, ali uslovi na njegovoj površini postaju još ekstremniji. Patuljasta planeta od 1989. godine polako se udaljava od Sunca na svojoj veoma izduženoj orbiti, a astronomi sada veruju da konačno posmatraju početak procesa koji je teorijski očekivan decenijama – njegova retka atmosfera počinje da se kondenzuje i smrzava na površini. Pluton obilazi Sunce za približno 248 zemaljskih godina, pa nijedan čovek od njegovog otkrića 1930. nije imao priliku da prati ni polovinu jedne orbite. Space.com je 10. avgusta u 12 časova po univerzalnom vremenu objavio rezultate posmatranja prema kojima je atmosferski pritisak između sredine 2021. i 2023. godine opao za približno 16 odsto.
Atmosfera Plutona sastoji se uglavnom od azota, uz manje količine metana, ugljen-monoksida i složenijih organskih čestica koje stvaraju karakterističnu plavičastu izmaglicu. Kada je NASA-ina sonda New Horizons proletela pored Plutona 2015. godine, izmerila je atmosferu čiji je pritisak već bio milionima puta manji od zemaljskog. Astronomi su nakon toga nastavili posmatranja sa Zemlje koristeći veoma jednostavan princip: čekaju trenutak kada Pluton prođe ispred udaljene zvezde. Ako telo nema atmosferu, svetlost zvezde nestaje gotovo trenutno. Kod Plutona ona postepeno slabi jer se zraci prelamaju i rasipaju kroz tanke slojeve gasa. Iz oblika tog zatamnjenja moguće je izračunati pritisak, temperaturu i strukturu atmosfere čak i sa udaljenosti od nekoliko milijardi kilometara.
Nova analiza obuhvatila je deset takvih zaklanjanja zvezda između 2017. i 2023. godine. Ranije se pretpostavljalo da je atmosferski pad možda počeo već 2018, ali novi podaci ukazuju da je stanje ostalo relativno stabilno sve do približno 2021. godine. Od tada se vidi jasniji pad pritiska, uz promene u nižim slojevima atmosfere. Najverovatnije se azot i druge supstance postepeno kondenzuju u led i padaju na površinu. Pluton će nastaviti da se udaljava od Sunca sve do 2114. godine, kada će stići do najudaljenije tačke svoje orbite, približno 7,3 milijarde kilometara od naše zvezde. Ipak, modeli ne predviđaju da će njegova atmosfera potpuno nestati. Deo gasa verovatno će opstati, a kada Pluton ponovo počne da se približava Suncu, površinski led će polako sublimirati i atmosfera će ponovo postajati gušća.
Ovaj proces pretvara Pluton u neobičnu prirodnu laboratoriju u kojoj se atmosfera bukvalno pojavljuje i povlači sa promenom godišnjih doba, samo na vremenskoj skali mnogo dužoj od ljudskog života. Na Zemlji se azot praktično uvek nalazi kao gas, dok na temperaturama oko minus 230 stepeni na Plutonu može da bude čvrst led. Zbog toga površina i atmosfera nisu dva odvojena sistema – materijal neprestano prelazi iz jednog u drugi. New Horizons nam je 2015. pokazao planine od vodenog leda, ogromne ledene ravnice i slojevitu atmosferu, a sada posmatranja sa Zemlje otkrivaju kako se isti svet postepeno menja. Pluton se ne „gasi“, ali ulazi u dugu kosmičku zimu koja će trajati mnogo duže od nekoliko ljudskih generacija.
S.B.
