Nekada je podkast bio stvar za slušalice i put do posla, a danas sve češće završava na najvećem ekranu u kući. Ljudi ga „puste“ kao pozadinu dok kuvaju, sređuju stan ili odgovaraju na mejlove, a tek povremeno podignu pogled kada voditelji prasnu u smeh ili se pojavi neka dobra poenta. U tome i jeste čar: razgovor je postao comfort sadržaj, blag, poznat i nenametljiv, kao da ti u dnevnoj sobi sede omiljeni ljudi, a ti možeš da se uključiš kad god poželiš.
Veliki igrači su jasno pročitali signal publike i počeli da ulažu u „video-first“ podkast svet. Spotify je, recimo, dodatno olakšao kreatorima da zarađuju od video epizoda, a potrošnja video-podkasta na aplikaciji gotovo se udvostručila otkad je pokrenut njihov partnerski program; uz to, prosečan korisnik danas gleda približno duplo više video podkast-šoua mesečno nego ranije. Istovremeno, otvaraju se studiji projektovani baš za kameru i format koji liči na moderni talk-show – jedan novi prostor u Holivudu ima oko 11.000 kvadratnih stopa i pet studija – a pojedini video-podkasti prelaze i na Netflix, što je do juče zvučalo nezamislivo.
Kod nas u Srbiji, ovaj trend se vidi na najjednostavniji način: YouTube je mnogima postao „kanal“ koji radi dok se sprema ručak ili večera, a podkast ide u pozadini kao radio nekad – samo sa slikom. U kolima se i dalje najviše sluša, ali čim stigneš kući, ista epizoda se često nastavi na TV-u, pa se usput uhvati mimika gostiju i ona tiha dinamika u studiju. I to se savršeno uklapa u naš mentalitet: volimo dobru priču, volimo društvo, a video-podkast nudi osećaj zajedničkog sedenja – bez obaveze da „odgledaš“ do kraja, ali sa dovoljno topline da ti popravi dan.
