Američka politika je odavno postala medijski spektakl, ali AP je juče pokazao da je sada ušla i u sasvim novu fazu — onu u kojoj političari dobijaju tretman zvezda sa tabloida. Reč je o projektu TMZ DC, novoj lokalnoj ekspanziji čuvenog zabavnog brenda koji pokušava da Vašington pokriva istom vrstom znatiželje kojom se inače love glumci, pevači i skandali sa Beverli Hilsa. U prevodu, više nije dovoljno šta je senator rekao na konferenciji. Važno je i kako izgleda kada izlazi iz restorana, sa kim pije, šta drži u ruci i da li uopšte ume da deluje opušteno kad ga iznenadi kamera.
AP navodi da je jedan od viralnih trenutaka bio kadar senatora Lindzi Grejama sa Disney čarobnim štapićem, što savršeno pokazuje logiku cele stvari. Nije poenta u velikoj politici, nego u neočekivanom detalju koji od političke figure pravi gotovo mem. Još upečatljivije zvuči činjenica da je Pentagonov portparol, prema tekstu, čak pomenuo TMZ kao „nove članove naše press grupe”, što ovom tabloidskom pristupu daje i izvesnu institucionalnu legitimaciju. Drugim rečima, više se ne radi samo o tome da politika liči na zabavu. Zabava sada ulazi pravo u hodnike vlasti.
Zanimljivo je koliko ovo deluje logično za vreme u kom živimo. Publika je odavno navikla da političare ne gleda samo kao nosioce funkcija, već i kao likove sa ličnim stilom, slabostima, tikovima i neobičnim privatnim kadrovima. TMZ DC taj trend samo gura do kraja. Umesto da čeka velike govore, on traži spontanost, nezgodan ugao, čudan predmet u ruci i onu vrstu trenutka koju ozbiljna politička štampa uglavnom pušta da prođe. A upravo takve sitnice danas često brže i jače putuju internetom od bilo kog ozbiljnog saopštenja.
Možda je baš zato ova vest toliko zabavna i pomalo nelagodna u isto vreme. Pokazuje da su granice između moći i zabave sve tanje, i da javni život više ne priznaje staru podelu na „ozbiljne” i „lake” kadrove. U svetu u kom sve može postati sadržaj, Vašington nije uspeo da ostane iznad tabloidske logike. I možda je to najveća promena od svih: političari više ne žive samo pred istorijom i kamerama vesti, nego i pred aparatom koji stalno traži kadar vredan trača.
S.B.
