Rad na turističkom brodu koji plovi prema Antarktiku mnogima zvuči kao idealan posao. Vodiči svakodnevno gledaju kitove, pingvine, ledene bregove i pejzaže do kojih većina ljudi nikada neće stići. Ipak, novo istraživanje pokazuje da deo njih napušta posao upravo zato što više ne može da pomiri ljubav prema prirodi sa uticajem industrije kojoj pripada.
Istraživači su razgovarali sa bivšim vodičima koji su napustili kruzere nakon godina rada. Opisivali su neprijatan osećaj kada putnici slave odvajanje ogromnog komada glečera, dok zaposleni u istom prizoru vide znak ubrzanog zagrevanja i nestajanja leda.
Tekst objavljen 25. jula navodi da su pojedini vodiči turizam počeli da doživljavaju kao kontradikciju: putovanje se prodaje kao način upoznavanja i zaštite Antarktika, ali brodovi do njega stižu sagorevanjem velike količine goriva.
Broj posetilaca poslednjih godina raste, a sa njim i broj iskrcavanja, letova i plovidbi kroz osetljive oblasti. Turisti uglavnom dolaze sa iskrenom željom da vide prirodu, ali njihovo prisustvo zahteva infrastrukturu i povećava rizik od uznemiravanja životinja, unošenja stranih organizama i zagađenja.
Vodiči se nalaze u posebno teškom položaju. Njihov zadatak je da gostima objasne klimatske promene i značaj očuvanja kontinenta, dok istovremeno zavise od industrije koja doprinosi emisijama.
Neki smatraju da neposredan susret sa Antarktikom može promeniti ponašanje turista i pretvoriti ih u zagovornike zaštite. Drugi tvrde da je teško dokazati da će takav efekat nadoknaditi ekološki trošak putovanja.
Problem nema jednostavno rešenje. Potpuna zabrana turizma smanjila bi pritisak, ali bi i ograničila javni kontakt sa prostorom koji nema stalno stanovništvo i veoma zavisi od međunarodne podrške.
Priča bivših vodiča pokazuje da klimatska kriza nije samo skup temperatura i grafikona. Ona menja i način na koji ljudi doživljavaju sopstveni posao, naročito kada svojim očima posmatraju nestajanje onoga što su plaćeni da slave.
S.B.
