Površine uz puteve obično se posmatraju kao prostor koji treba redovno kositi i održavati što jednostavnijim. Novi projekat na Floridi pokazuje da takvi pojasevi mogu postati dugački koridori za leptire, pčele i druge oprašivače, bez ometanja saobraćaja.
Istraživači su uz seoske puteve zasadili hiljade primeraka lokalnih vrsta mlečike, biljke bez koje gusenice leptira monarha ne mogu da se razvijaju. Dodate su i druge cvetnice koje odraslim leptirima pružaju nektar tokom različitih delova godine.
SciTechDaily je 24. jula predstavio projekat kao pokušaj pretvaranja zapostavljenih putnih površina u povezanu mrežu staništa. Umesto nekoliko izolovanih livada, leptiri dobijaju dugačke zelene pravce kojima mogu da se kreću kroz poljoprivredne i naseljene oblasti.
Gubitak staništa predstavlja jedan od glavnih problema za oprašivače. Kada se prirodna livada pretvori u njivu, parking ili naselje, preostale površine često ostaju razdvojene putevima i velikim udaljenostima.
Čak i kada leptir pronađe jedno pogodno mesto, možda neće moći bezbedno da stigne do sledećeg. Koridori uz puteve mogu povezati različite populacije i omogućiti im pristup većem broju biljaka.
Međutim, nije dovoljno zasaditi bilo koju mlečiku. Lokalne vrste prilagođene su klimi, zemljištu i prirodnom ritmu leptira, dok pojedine uvezene biljke mogu cvetati u pogrešno vreme ili zadržavati parazite.
Održavanje takođe mora da se promeni. Ako se sve biljke pokose upravo u periodu kada su na njima jaja i gusenice, dobra namera neće imati efekta. Zato se testiraju različiti termini košenja, visine sečenja i načini uklanjanja invazivnih vrsta.
Putevi, naravno, predstavljaju i opasnost. Vozila mogu usmrtiti insekte, a izduvni gasovi i zagađenje utiču na biljke. Cilj nije da se putni pojas proglasi savršenim rezervatom, već da se postojeći prostor učini korisnijim nego što je gola trava.
Ovakav pristup mogao bi biti zanimljiv i u drugim zemljama. Kilometri zemljišta uz lokalne puteve, pruge i kanale već postoje i ne zahtevaju kupovinu novih parcela.
Kada se pravilno odaberu biljke i način održavanja, prostor koji je do sada služio samo kao granica kolovoza može postati sezonska livada puna boja.
Najveća vrednost projekta možda je u jednostavnosti. Za povratak dela prirode ponekad nije potrebno napraviti potpuno novi park – dovoljno je drugačije koristiti zemlju pored koje svakodnevno prolazimo.
S.B.
