Kada se govori o prvim primatima, najlakše je zamisliti tople tropske šume, gusto zelenilo i sitne životinje koje se kreću između grana. Ta slika deluje logično jer mnogi današnji primati žive upravo u toplim i vlažnim predelima. Međutim, novo istraživanje predlaže iznenađujući obrt: najraniji primati možda nisu nastali u tropskim šumama, već u hladnijim i suvim delovima Severne Amerike.
ScienceDaily je objavio da nova studija ukazuje na mogućnost da su neki rani primati živeli u uslovima koji su uključivali sezonsku hladnoću, pa možda čak i načine preživljavanja nalik usporavanju metabolizma ili hibernaciji. Takva pretpostavka menja jednostavnu predstavu o tome gde su se razvijale osobine koje će kasnije postati važne za čitavu grupu primata.
Ovo je zanimljivo jer pokazuje da evolucija često ne ide pravolinijski i očekivano. Ako su najraniji primati morali da se prilagođavaju hladnoći, manjku hrane i sezonskim promenama, onda su njihova tela i ponašanje možda nastajali pod sasvim drugačijim pritiscima nego što se ranije mislilo. To otvara pitanja o ishrani, kretanju, skloništima i sposobnosti organizma da „štedi” energiju.
Za širu publiku ovakve vesti imaju posebnu privlačnost jer nas uče da prirodna istorija nije gotova priča iz udžbenika. Svaki novi fosil, model ili analiza može promeniti početnu pretpostavku. Možda naši daleki rođaci nisu počeli priču u večnom zelenilu, već u mnogo oštrijem svetu. A ako je tako, onda je prilagodljivost bila važna mnogo pre nego što je čovek počeo da pravi kuće, odeću i vatru.
S.B.
