Roboti se obično prave da hodaju, voze, lete ili plivaju. Mnogo je teže napraviti mašinu koja može da radi dve stvari koje traže potpuno različitu mehaniku. Vazduh i voda nisu isti svetovi. Ono što dobro leti često loše pliva, a ono što se dobro kreće pod vodom obično teško poleti. Zato je novi robot inspirisan pticom puffin, odnosno morskim papagajem, posebno zanimljiv: napravljen je da se kreće i kroz vazduh i kroz vodu, koristeći krila koja mašu.
Interesting Engineering je objavio da su inženjeri sa MIT-a i EPFL-a razvili „flapping-wing aerial-aquatic vehicle”, skraćeno FAAV, robot koji oponaša životinje sposobne da koriste krila u više sredina. Puffini su odličan uzor za takvu ideju jer u vazduhu lete, a pod vodom koriste krila za kretanje kao da „lete” kroz more. Novi robot pokušava da tu prirodnu eleganciju pretvori u inženjersko rešenje.
Ovakav robot nije samo igračka za laboratoriju. Ako mašina može da pređe iz vazduha u vodu, a zatim nazad, otvaraju se zanimljive primene. Mogla bi da nadgleda obale, proverava stanje voda, traži zagađenje, pomaže u spasilačkim misijama, istražuje teško dostupna područja ili prati životinjski svet bez velikih brodova i komplikovane opreme. Umesto da se šalju odvojeni dron i podvodni robot, jedna platforma mogla bi da obavi oba zadatka.
Najveći izazov je u samoj fizici. Let traži malu masu, veliku efikasnost i pokret koji stvara uzgon. Kretanje u vodi traži snagu protiv mnogo gušće sredine, otpornost na pritisak i sposobnost da se ne izgubi stabilnost. Priroda je taj problem rešavala milionima godina. Inženjeri sada pokušavaju da taj „recept” prevedu u materijale, motore, senzore i algoritme.
Zanimljivo je da se robotika sve češće vraća životinjama po inspiraciju. Ptice, insekti, ribe, hobotnice, slonove surle, gekoni i meduze postali su učitelji savremenog dizajna. To ne znači da se priroda kopira doslovno. Robot ne mora izgledati potpuno kao životinja da bi preuzeo princip njenog kretanja. Dovoljno je da naučnici shvate šta je u tom pokretu efikasno, pa da ga prilagode veštačkom sistemu.
Kod nas se ovakve vesti rado čitaju jer spajaju tehnologiju i prirodu na način koji ne deluje hladno. Umesto priče o još jednom algoritmu, imamo robota koji uči od ptice. To odmah daje sliku: morski papagaj koji se baca u vodu, krila koja pod površinom postaju peraja, i mala mašina koja pokušava da uradi isto. U tome ima i nauke i poezije.
Najlepši deo ove priče je ideja da budućnost robotike možda neće izgledati kao metalni ljudi iz filmova. Mnogo je verovatnije da će izgledati kao mala jata, plivajući senzori, mekani uređaji, leteće ribe i mašine koje se ponašaju kao da su završile školu u prirodi. Ako robot može da nauči da leti i roni od jedne ptice, onda je jasno da prirodni svet nije samo lep za posmatranje. On je i jedan od najboljih udžbenika inženjerstva.
S.B.
