Jedan od najzanimljivijih pomaka u potrazi za novim antibioticima je automatizacija. U tekstovima koji prenose savremene laboratorijske metode, sve češće se opisuje sistem u kome roboti sintetizuju i testiraju stotine molekula dok istraživač postavlja kriterijume i analizira rezultate. Klik hemija je u toj priči važna jer omogućava brzo „sklapanje” velikog broja varijanti, pa se umesto godina rada na desetak molekula dobija biblioteka od stotina kandidata u znatno kraćem vremenu.
Posebno intrigantan deo je upotreba metalnih kompleksa. Njihova trodimenzionalna geometrija i hemijska svojstva mogu da deluju drugačije od klasičnih organskih antibiotika, pa se otvara prostor za nove mehanizme napada na bakterije. Naravno, put do leka je dug: mora se dokazati bezbednost, selektivnost i stabilnost, ali sama brzina selekcije kandidata menja „tempo” nauke.
Za Srbiju je ovo i obrazovna poruka: budućnost biomedicine traži ljude koji razumeju hemiju, biologiju i automatizaciju. To više nisu odvojeni svetovi, nego jedna linija proizvodnje znanja. A kada se znanje proizvodi brže, povećava se šansa da se nađe rešenje za probleme koji su godinama delovali kao zid.
S.B.
