Fudbalski projekat Al Nasra doživeo je još jedan bolan taktički i rezultatski šamar na međunarodnoj sceni. Poraz u finalu azijske Lige šampiona 2 od japanske Gambe Osake (0:1) ogolio je sve slabosti ekipe koja, uprkos izraženoj terenskoj dominaciji, kreiranim šansama i kontroli ritma utakmice, pati od hroničnog nedostatka efikasnosti u prelomnim trenucima. Ipak, analitički fokus svetske javnosti nakon poslednjeg sudijskog zvižduka nije ostao na postavci igre ili defanzivnim propustima, već na neshvatljivom postupku prve zvezde i kapitena tima, Kristijana Ronalda. Portugalac je svojim prevremenim odlaskom sa terena i potpunim ignorisanjem ceremonije kreirao neprijatnu situaciju koja poništava bazične postulate sportskog džentlmenstva.
Statistički posmatrano, Ronaldo je iza sebe imao jednu od najslabijih partija u tekućoj takmičarskoj godini. Sa minimalnim procentom uspešnih duela, bez ijedne stoprocentne prilike i sa potpuno odsečenim linijama kretanja, njegova frustracija na terenu bila je vidljiva od uvodnih minuta. Kada je označen kraj meča, umesto liderskog preuzimanja odgovornosti, usledio je slom – držanje ruku na licu, kratak boravak na klupi, a potom i odlazak u svlačionicu bez čestitanja rivalu ili prijema srebrnog odličja. Takav čin ostavio je saigrače i trenera Žorža Žezusa, kome je ovo bila oproštajna utakmica na klupi, u nezavidnom položaju da sami odrade zvaničan protokol pred organizatorima i visokim zvanicama azijskog fudbala.
Ovaj incident dodatno dobija na težini kada se stavi u širi kontekst Ronaldovog boravka na Bliskom istoku. Od momenta dolaska u Saudijsku Arabiju, prekaljeni golgeter je propustio priliku da osvoji čak 14 potencijalnih trofeja, što je podatak koji ozbiljno narušava ambicije projekta građenog oko njegovog imena. Dok stručna javnost analizira ekonomske i sportske aspekte ovog neuspeha, društvene mreže su se usijale povlačenjem paralela sa Lionelom Mesijem i njegovim prošlogodišnjim gospodskim ponašanjem nakon poraza Inter Majamija od Sijetla. Pred Al Nasrom je sada težak period psihološkog oporavka, jer borba za titulu u domaćem prvenstvu još uvek traje, a narušena timska kohezija i narativ o egocentričnom kapitenu mogu uzeti ozbiljan danak u samom finišu sezone.
M.M.
