Godinama slušamo isto pravilo: osam sati sna je ideal. Međutim, novo istraživanje koje je poslednjih dana privuklo pažnju svetskih portala pokazuje da telo ne funkcioniše po satu, već po ciklusima. Jedan ciklus sna traje u proseku oko 90 minuta i sastoji se od lakog sna, dubokog sna i REM faze, u kojoj se mozak “resetuje”. Ljudi koji se probude na kraju ciklusa često se osećaju odmornije čak i posle 6 sati sna, nego oni koji prespavaju 8 ili 9 sati, ali se probude usred duboke faze.
Upravo tu nastaje jutarnji umor koji svi poznajemo. Ako alarm zazvoni dok je mozak još u dubokom snu, telo reaguje kao da je nasilno probuđeno — javlja se težina u glavi, sporost i osećaj da bismo mogli da zaspimo još tri sata. Istraživanja pokazuju da se kvalitet sna ne meri dužinom, već tajmingom buđenja, pa zato sve češće čujemo savete da se spava u “krugovima”: 4 i po, 6 ili 7 i po sati, umesto proizvoljnog produžavanja sna koje često nema efekta.
Kod nas problem dodatno komplikuje navika da kasno ležemo, a rano ustajemo, pa telo retko dobije pun ciklus. Telefon pred spavanje produžava budnost, a alarm prekida san u najgorem trenutku. Zato mnogi imaju osećaj da stalno spavaju, a nikad se ne naspavaju — ne zato što im fali sati, već zato što im fali ritam.
