Robote najčešće zamišljamo kao mašine sa metalnim rukama, zglobovima i pokretima koji deluju pomalo ukočeno. Ali priroda nudi mnogo drugačiji model. Slonova surla nema kosti, nema klasične zglobove, a ipak može da podigne teško deblo, uzme sitan list, pomiriše vodu, dodirne mladunče i radi sve to sa neverovatnom preciznošću.
Earth.com je objavio tekst o istraživanjima koja koriste slonovu surlu kao inspiraciju za razvoj nove generacije mekih robota. Umesto tvrdih mehaničkih delova, ovakvi sistemi koriste fleksibilne materijale i pokrete koji više podsećaju na mišiće nego na klasične mašine. Cilj je robot koji može da se savija, uvija, prilagođava obliku predmeta i radi bez oštećivanja onoga što dodiruje.
Takva tehnologija mogla bi biti korisna u medicini, skladištima, poljoprivredi, spasilačkim misijama i svuda gde je potrebno uhvatiti nešto nepravilnog oblika. Klasična robotska ruka može biti jaka, ali često nije dovoljno nežna. Surla pokazuje da snaga i preciznost ne moraju biti suprotnosti. Isti prirodni alat može srušiti granu i podići voćku bez gnječenja.
Kod nas se o robotima često govori kroz industriju i automatizaciju, ali meka robotika otvara drugačiju sliku. To nisu samo mašine koje zamenjuju radnika na traci, već sistemi koji mogu pomoći lekarima, osobama sa invaliditetom, poljoprivrednicima ili službama spasavanja. Možda najnaprednija ruka budućnosti neće ličiti na ljudsku. Možda će mnogo više dugovati slonu.
S.B.
