Na prvi pogled, veći prinos useva zvuči kao dobra vest. Više biljaka trebalo bi da znači više hrane, povoljnije cene i sigurnije snabdevanje. Međutim, novo istraživanje o soji pokazuje da količina nije jedino što treba posmatrati. U uslovima povećane temperature, suše i veće koncentracije ugljen-dioksida biljka može dati više zrna, ali njihova hranljiva vrednost može biti manja.
Istraživači sa Univerziteta u Sao Paulu koristili su eksperimentalne podatke i računarske modele kako bi procenili budućnost proizvodnje soje. Rezultati, objavljeni preko naučnog servisa EurekAlert, pokazuju da bi veća količina ugljen-dioksida mogla podstaći rast biljaka, dok bi kombinacija toplote i suše promenila sastav zrna. Posebno bi mogli biti pogođeni sadržaj proteina i kvalitet ulja.
Ovo je važna tema jer se soja ne koristi samo za proizvodnju tofu proizvoda i biljnih napitaka. Ona se nalazi u velikom broju namirnica, koristi se za stočnu hranu, ulje i različite industrijske proizvode. Promena njenog kvaliteta zato može imati posledice daleko šire od jednog polja ili jednog tržišta. Potrošač možda neće odmah primetiti razliku, ali će je proizvođači hrane i uzgajivači životinja svakako osetiti.
Kod nas se klimatske promene već vide kroz neujednačene prinose, duge sušne periode i sve toplija leta. Nova istraživanja podsećaju da budućnost poljoprivrede neće zavisiti samo od toga koliko se tona ubere, već i šta se u tim tonama zaista nalazi. Rešenje će verovatno uključivati otpornije sorte, drugačije termine setve, pametnije navodnjavanje i pažljivije praćenje sastava useva. Jer puna vreća nije mnogo vredna ako je zrno u njoj izgubilo ono zbog čega ga gajimo.
S.B.
