Kiša u nižim predelima, sneg na planinama, promenjivo vreme, zahlađenje, a zatim otopljenje, sve navedene vremenske prilike očekuju se početkom marta.
Marko Čubrilo, meteorolog, kaže da će prvih deset dana marta obeležiti tipično ranomartovsko vreme, što znači da ne treba očekivati nijednu specijalnu i bitnu promenu, već će se smenjivati ustaljene prilike.
– Biće malo kiše, zatim će biti suvo vreme, a sneg se očekuje samo na višim planinama, preko 800-900 metara nadmorske visine i više. U sredu i četvrtak se očekuje kiša, i temperature od oko +10 stepeni Celzijusa. Kišu možemo očekivati oko 5. marta i ponovo oko 9. marta, kada će pasti i malo više kiše. U svakom slučaju, do 10. a moguće i do 13. marta, imaćemo normalan ranoprolećni režim, a to podrazumeva malo kiše, malo sunca, malo će da zahladi, a zatim da otopli. Sneg u narednih deset dana ne vidimo, a kasnije će biti prekasno za velike snegove u martu – kaže Marko Čubrilo.
Temperaturni rolerkoster
Kada je temperatura vazduha u pitanju, ona će biti u porastu, svakako. Čubrilo najavljuje od srede 1. marta u nizijama dnevne temperaturne maksimume od +8 do +10 stepeni.
Najbitnije je, kada je poljoprivreda u pitanju i uticaji vremena na useve, da se ne očekuju mrazevi. Na planinama će biti minus jedan ili minus dva, ali je bitno što neće biti minusa u nizijama jer su pojedine biljke krenule da cvetaju pa bi mraz mogao da nanese mnogo štete.
– Oko 7. i 8. marta bi moglo jače da otopli i temperatura bi mogla da skoči na +16 do +17 stepeni Celzijusa, a već 9. marta se vidi zahlađenje i pad temperature na oko +7, +8 stepeni, uz malo kiše i sneg na planinama, a potom opet očekujem da bude porast do +14, +15 stepeni, što je oko i malo više od proseka za mart – kaže Marko Čubrilo.
Novi, kasni sneg nije trenutno vidljiv, ali napominje “mart je prevrtljiv i šta će nam doneti kasnije, trenutno je teško reći za sada”.
– Ipak ne treba zaboraviti da u martu može i kasno biti snega. Koliko puta se desilo da posle viših temperatura preko noći zaveje. Ali, to ne bi bilo kao sada, kada je palo pola metra snega. Bilo bi prekasno da kasnije u martu padne toliko snega kao što je sada palo, ali je dovoljno 10-15 centimetara vlažnog snega, ako krene voće, da mu izlomi grane.
Najtoplija zima
Na pitanje da li je zima 202/2023. godina, za sada, jedna od najtoplijih, Marko Čubrilo kaže da je sasvim sigurno u proseku jedna od najtoplijih u poslednjih desetak, petnaestak godina.
-Od 2012. godine do sada je sigurno jedna od najtoplijih. Toplija je od proseka. Imali smo kasni sneg u februar, ali to je normalno da u februaru padne sneg. Trebalo je da ga ima cele zime, a ne samo u februaru. U nizijama je palo malo snega i brzo se otopio, samo na planinama je bio ozbiljniji sneg – zaključuje meteorolog.
Vodostaj reka
Marko Čubrilo objašnjava da obilan sneg koji pao u delu Srbije može da napravi problem na manjim rekama kada se bude topio. U pitanju su planinske rečice u predelu Prijepolja, Sjenice, na jugu i u zapadnom delu Srbije, ali ne i sama Drina već njene pritoke jer nisu time ugrožene velike reke, poput Save, Dunava, Tise i drugih.
U višim predelima nema opasnosti takođe, jer će na preko 1.000 metara nadmorske visine i dalje biti snega povremeno.
– Kada ovih dana otopli polako će manje rečice, pogotovo na jugozapadu Srbije po planinskom delu gde se sneg bude topio, a ima ga dosta, da porastu. Može biti lokalnih izlivanja na mestima gde je korito plitko i ako nije održavano. Na manjem prostoru može doći do manjih izlivanja na manjem prostoru, ali neće biti izlivanja velikih reka – kaže Čubrilo.
Nizak vodostaj na Dunavu
Da bi došlo do značajnijeg rasta vodostaja na našim većim rekama potrebno je znatno više kiše i snega. Čubrilo kaže da su nam vodostaji većih reka niski zbog dugotrajnije suše.
–Inače su vodostaji naših većih reka niski u ovom delu godine. Čak i da dođe do porasta trebaće dosta vremena da se značajno podigne nivo reke. Do kasnog proleća, do maja, nema opasnosti barem ne za sada. U ovom momentu smo sigurni što se tiče velikih reka da neće biti problema.
Čubrilo objašnjava da problem postoji kod bujičnih tokova koji se lako prepune i mogu da naprave poplavu u roku od pola sata. Izlije se i brzo se povuče, kao da ništa nije ni bilo.
–To je karakteristika planinskih tokova. Grune voda, povuče se, ali napravi štetu, nažalost. Problem čine i neodržavana korita jer svašta se baca. Reka nanese i napravi neku vrstu brane od toga, a onda se prelije preko nje – kaže Čubrilo.
