Ravnoteža deluje jednostavno dok je ne izgubimo. Hodanje, okretanje, silazak niz stepenice ili ustajanje iz stolice zahtevaju stalnu saradnju očiju, mišića, zglobova, unutrašnjeg uha i mozga. Kod mladih sve to radi gotovo neprimetno. Kod starijih osoba, reakcija može postati sporija nego što spolja izgleda.
Medical Xpress je objavio istraživanje University College Dublin prema kome stariji mozgovi rade jače da bi održali uspravan stav, ali imaju skoro 50 odsto duže kašnjenje u reakciji. To znači da telo kasnije odgovara na promenu ravnoteže, što može povećati rizik od pada.
Ova tema je veoma praktična, jer pad kod starije osobe nije obična nezgoda. Može dovesti do preloma, straha od kretanja, smanjene samostalnosti i dugog oporavka. Zato prevencija padova nije samo pitanje opreza, nego ozbiljna briga o kvalitetu života.
Kod nas se često kaže „pazi kako hodaš”, ali to nije dovoljno. Starijim ljudima treba dobro osvetljenje, stabilna obuća, uklonjeni kablovi i tepisi koji klize, rukohvati, redovna provera vida i vežbe snage i ravnoteže. Mozak i telo mogu se trenirati, ali to mora da bude redovno.
Najvažnije je da se usporena reakcija ne tumači kao lenjost ili nepažnja. Telo se menja. Sistem za ravnotežu postaje zahtevniji i traži više energije za ono što je nekada radio automatski.
Ako znamo da stariji mozak kasni u reakciji, možemo bolje urediti kuću, prilagoditi kretanje i sprečiti pad pre nego što se dogodi. A to je mnogo lakše nego lečiti posledice.
S.B.
