Prema poslednjim podacima Narodna benke Srbije, dinarska štednja građana je nastavila da raste i u drugoj polovini prethodne godine i premašila 93 milijarde dinara , a i dalje je isplativija od devizne.
Prema saopštenju NBS, ukupna štednja stanovništva nastavila je da raste uprkos nastavljenim globalnim rizicima, zahvaljujući očuvanju finansijske stabilnosti i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. A mogu se čuti i komentari da se porast kamatnih stopa makar štedišama isplatio. Analiza NBS pokazuje da je isplativije da se novac čuva u dinarima, umesto devizama.
Njihova redovna polugodišnja analiza isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2022. godine, još je jednom potvrdila da je isplativije štedeti u dinarima nego u evrima, kako u kratkom, tako i u dugom roku.
Za poslednju deceniju tako dinarska štednja je povećana više od pet puta i krajem 2022. godine i iznosila je 96,3 milijarde dinara. Kako objašnjavaju, urkos nepovoljnom uticaju različitih globalnih kriza u poslednjih nekoliko godina, uključujući i krizu izazvanu pandemijom virusa korona, dinarska štednja beleži rast, uz povećanje učešća dugoročnih depozita.
– U pomenutom desetogodišnjem periodu i devizna štednja raste, sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. godine na 13,7 milijardi evra krajem 2022. godine – kažu u NBS. – Očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru značajno je doprinela da uticaj rasta uvoznih cena na domaće cene bude ograničen. Na nivou 2022. godine Narodna banka Srbije je neto kupila 1.000 miliona evra, a dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,2 odsto. Takva kretanja doprinela su rastu deviznih rezervi koje su krajem decembra 2022. godine iznosile 19,4 milijarde evra, što je njihov najviši nivo krajem meseca i godine od kada se prate podaci na ovaj način – od 2000. godine. Pri tome, količina zlata u deviznim rezervama dostigla je rekordnih 38,5 tona.
– Takvom rezultatu su pogodovali ostvarena i sačuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina, odmerene i blagovremeno donete odgovarajuće mere monetarne i fiskalne politike, relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje dinarske štednje. Na kamatu po osnovu devizne štednje plaća se porez u iznosu od 15 odsto.
– Nakon privremene promene u valutnoj strukturi štednje u korist devizne štednje usled neizvesnosti izazvane sukobom u Ukrajini zabeležene u prvoj polovini godine, dinarska štednja od juna 2022. raste iz meseca u mesec, što je pokazatelj očuvanog poverenja u domaću valutu i domaći finansijski sistem – kažu u Narodnoj banci.
