Stonehendž je jedan od najpoznatijih simbola drevne Evrope. Kameni krug u Engleskoj vekovima izaziva pitanja: ko ga je gradio, kako su pomerali ogromne blokove i zašto je toliko pažljivo poravnat sa kretanjem Sunca. Sada se pojavljuje nova mogućnost koja čitavu priču vraća još ranije — možda je pre kamena postojao drveni prototip.
Smithsonian Magazine je pisao o arheološkim dokazima koji ukazuju da je drvena konstrukcija u okolini Stonehendža mogla biti usklađena sa solsticijem oko 500 godina pre nastanka čuvenog kamenog kruga. Ako se ta pretpostavka potvrdi, to bi značilo da su ljudi na tom prostoru mnogo pre monumentalne gradnje već imali razvijen odnos prema nebu, godišnjim dobima i ritualnom prostoru.
Drvo, za razliku od kamena, retko opstaje hiljadama godina. Zato arheolozi tragove ovakvih konstrukcija često prepoznaju kroz rupe za stubove, promene u zemljištu i raspored koji se vidi tek pažljivim merenjem. Ono što je nekada stajalo uspravno i možda okupljalo ljude, danas se čita kao niz senki u tlu. Upravo u tome je čar arheologije: najnežniji trag može otvoriti veliko pitanje.
Ovakva otkrića menjaju predstavu o praistorijskim zajednicama. One nisu samo preživljavale, lovile i gradile skloništa, već su posmatrale nebo, organizovale prostor i verovatno obeležavale važne trenutke u godini. Stonehendž zato ne izgleda više kao iznenadni poduhvat, već kao vrhunac mnogo duže tradicije. Pre kamena, možda je postojala ideja. A pre ideje, pažljivo gledanje u Sunce.
S.B.
