Stres se često opisuje kao raspoloženje: nervoza, pritisak, umor, kratak fitilj. Ali telo ga ne doživljava samo kao misao. Kada smo dugo pod pritiskom, organizam uključuje sisteme predviđene za opasnost, a problem nastaje kada ta opasnost nikako da se završi.
Guardian je u tekstu o „tajnama tela” objasnio šta hronični stres može da radi organizmu: od ubrzanog pulsa i povišene pripravnosti do uticaja na imunitet, san, varenje i opšte zdravlje. Stručnjaci naglašavaju da ljudsko telo nije napravljeno da stalno živi u režimu alarma.
Ovo je važna psihološko-zdravstvena tema jer mnogi stres normalizuju dok ne postane svakodnevno stanje. Čovek kaže „takav mi je period”, pa taj period potraje mesecima. Ne spava dobro, jede na brzinu, reaguje burnije, nema koncentraciju i misli da je to samo cena modernog života.
Za čitaoce u Srbiji ova priča je bliska. Posao, krediti, porodične obaveze, saobraćaj, vesti, telefon i stalna dostupnost prave osećaj da se dan nikada ne gasi. Zato odgovor ne mora biti spektakularan. Nekada su prvi koraci vrlo mali: šetnja bez telefona, raniji odlazak u krevet, razgovor sa nekim kome verujemo, smanjenje kofeina, disanje, terapija kada je potrebna.
Najvažnije je razlikovati kratkotrajan stres od stanja koje nas troši. Kratki pritisak može pomoći da završimo zadatak. Hronični pritisak polako uzima od tela ono što ne vidimo odmah.
Stres nije znak slabosti. On je signal. A kada signal traje predugo, telo traži da ga neko konačno čuje.
S.B.
