Poljoprivredna praksa u kojoj se deo vegetacije seče i spaljuje decenijama je predstavljana kao jedan od glavnih uzroka nestanka tropskih šuma. Veliko istraživanje više od 18.000 šumskih površina pokazuje da rezultat ne zavisi samo od same tehnike, već i od društvenih pravila zajednice koja je koristi.
Istraživači su proučavali takozvanu selidbenu poljoprivredu, u kojoj se manja parcela obrađuje nekoliko godina, a zatim ostavlja kako bi se šuma prirodno obnovila. Sistem može biti razoran kada se isti prostor koristi prečesto ili kada se krče velike površine.
Univerzitet Ohajo objavio je da mala društva često imaju nepisana pravila koja ograničavaju veličinu parcele, određuju ko može da koristi zemljište i koliko dugo područje mora da ostane neobrađeno. Takva pravila mogu održati ravnotežu između proizvodnje hrane i oporavka šume.
U pojedinim zajednicama osoba koja traži pomoć drugih stanovnika pri krčenju zemlje ne može očekivati neograničenu količinu rada. Društveni običaji i obaveza uzvraćanja pomoći prirodno ograničavaju koliko velika parcela može da bude obrađena.
Takav sistem nema centralnu kancelariju, pisani pravilnik ili inspekciju, ali ipak može usmeravati ponašanje članova zajednice. Ljudi znaju šta se smatra prihvatljivim i kakve posledice nosi kršenje dogovora.
Istraživanje ne tvrdi da je svako spaljivanje šume održivo. Kada se poveća broj stanovnika, uvede komercijalna proizvodnja ili lokalna pravila izgube snagu, period oporavka može postati prekratak.
Problem nastaje i kada spoljne vlasti ne prepoznaju lokalne običaje. Zemljište koje zajednica vekovima koristi prema sopstvenim pravilima može biti proglašeno praznim, a zatim ustupljeno velikim kompanijama ili drugim korisnicima.
Nalazi zato ukazuju da zaštita šuma ne mora uvek početi nametanjem potpuno novog sistema. Ponekad je korisnije razumeti postojeća pravila i pomoći zajednicama da ih prilagode promenjenim uslovima.
Lokalno znanje nije nepogrešivo, ali sadrži iskustvo sakupljano generacijama. Ljudi koji neposredno zavise od šume često veoma dobro razumeju koliko dugo zemljištu treba da se oporavi.
Šuma se, dakle, ne čuva samo satelitskim nadzorom i kaznama. Njenu budućnost ponekad određuju dogovori koji nikada nisu zapisani, ali ih cela zajednica dobro poznaje.
S.B.
