Ako ste voleli priče o ‘Oumuamui i Borisovu, evo novog poglavlja: 3I/ATLAS, treći potvrđeni međuzvezdani objekat koji je proleteo kroz naš sistem. Sajentifik ameriken piše da je kometa u jednom trenutku išla brzinom većom od 150.000 milja na sat, i da su agencije iskoristile svaku priliku – čak i letelice koje su već na putu ka drugim ciljevima – da je snime i izmere.
Najzvučniji kadar došao je sa ESA misije Džujs (Jupiter Icy Moons Explorer): kamera JANUS uhvatila je kometu i pokazala je gotovo “jajast” oblik kome, sa gasnim omotačem koji skriva jezgro. NASA objašnjava da je 3I/ATLAS klasifikovana kao međuzvezdana zbog hiperbolične putanje – ne zatvara orbitu oko Sunca i, kada se putanja “vrati unazad”, jasno se vidi da dolazi spolja.
Šta znamo, a šta ne znamo?
– znamo da je ATLAS sistem (u sklopu NASA mreže planetarne odbrane) bio ključan za otkrivanje i identifikaciju;
– znamo da je ovo tek treći takav slučaj, pa statistika još nije “nauka” nego kolekcija izuzetaka;
– ne znamo odakle je došla: astronom Dejvid Džuit sa UCLA, koga citira Sajentifik ameriken, kaže da se poreklo ne može pouzdano rekonstruisati unazad.
Zato je ova kometa magnet za naučnike: ona je uzorak materije iz tuđeg sistema, iz nekog protoplanetarnog haosa koji se desio pre milijardi godina, daleko od nas. I dok mi volimo da tražimo “sensaciju”, prava vrednost je u hemiji i prašini: svaka mera gasa, svaka slika kome i repa, svaka promena sjaja – to su tragovi o tome kako izgledaju “tuđa gradilišta planeta”.
S.B.
