Postoji deo svetlosti koji svakodnevno ne vidimo, ali naučnicima i inženjerima može biti izuzetno koristan. Teraherc zračenje nalazi se između mikrotalasa i infracrvenog svetla, a moglo bi imati primenu u skeniranju materijala, bezbednosti, medicini, komunikacijama i kontroli kvaliteta. Problem je što ga nije uvek lako precizno detektovati.
ScienceDaily je 31. maja objavio vest o razvoju kompaktnog kvantnog detektora koji olakšava otkrivanje teraherc zračenja. Posebno dizajnirana metasurface struktura usmerava energiju u male aktivne oblasti, čime se pojačava električni signal koji uređaj proizvodi.
Za običnog čoveka ovo zvuči vrlo tehnički, ali posledice mogu biti praktične. Bolji detektori znače bolju mogućnost da se vidi ono što obične kamere ne mogu: struktura materijala, nedostaci, skriveni slojevi ili promene koje nisu vidljive golim okom.
Kod nas bi ovakve tehnologije jednog dana mogle biti važne u industriji, kontroli hrane, farmaciji, bezbednosti i medicinskim istraživanjima. Ne zato što će svako imati teraherc uređaj kod kuće, već zato što će se kvalitet mnogih procesa meriti nevidljivim alatima.
Zanimljivo je koliko se moderna tehnologija oslanja na svet koji ne primećujemo. Wi-Fi, rendgen, infracrveni senzori, magnetna rezonanca — sve su to načini da se stvarnost pročita izvan običnog vida. Teraherc detektori su još jedan korak u tom pravcu.
Možda će buduće kamere i skeneri najviše vredeti upravo zato što ne gledaju kao čovek. Videće tiho, duboko i drugačije.
S.B.
